Учења

 

 

Орбан Бела:

 

Шабат Ерев-Пресуда нацијама, кажњавање Израела

1.26.2007

На овом седмичном циклусу узимамо Мојсијееву другу књигу, где се ради о егзодусу јеврејства, тачније о томе нам говори како кажњава Бог у десет казни народа египћанског, тачније не египћанског народа већ фараона, због његове непослушношћу, самог Египта. Значи у овом седмичном циклусу још можемо читати о крају казни и ту ћу застати, зашто су се десиле ове казне. У ствари казне су биле или шта...,нису биле казне, ове су пресуде биле. Друго је кад Бог кажњава, а друго је кад Бог пресуђује. Десет пресуда, ако смем да користим ову реч, а не бих десет казни. У овим пресудама сазнајемо какву пресуду је донео над Египтом, над оним народом који је у тешкој идолатрији, на чијој територији и под Фараовљевом владавином живео изабрани народ. Могли би сад набрајати имена тих идола, ове богове идоле, Нилове богове, богове природе, пошто у њима су богови ветра, пустиње и остали, за мене је ипак то запрепашћујуће кад најчешће ипак богињи неба пресуђује и као што и у десетој казни код смрти првенаца пресуђује Фараовљевом сину и онога ко се правио као да је Бог. Јер свагдашњи фараон и његов син јесте богови су били код египћанског народа. За мене су ипак запрепашћујуће ове 10 Божијих казни, пошто показују и унапред, пошто и код седмичне хафтаре о овоме говори, о егзодусу. И у томе има такође једно обећање, Пресудићу народима! И за мене и зато су запрепашћујуће пресуде, 10 казни, јер кад ми изађемо из сопственог неверства, из стања паганизма, и у буквалном смислу те речи Бог заиста пресуђује тим божанствима, под чијом владавином смо били. Наше ослобођење и наше тотално ослобођење за нови живот, на вечни живот, увек се врши уз пресудама. Бог нечему пресуди и слободан сам од тога. Пресуди идолима, пресуди божанствима и све смо више слободнији. Бог је пресудио сваком египћанском божанству и у нашем животу ће такође, пресудио је сваком нашем божанству. Присетимо се на нашег сопственог малог Египта, Бог тако како је пресудио је ономе у кога смо веровали, онога на кога смо гледали као на височанство, онога у кога смо веровали, обожавали, сваког нашег божанства. Бог им пресуђује.

  Данас је право време за то кад би редом могао испричати како се то дешава. Пошто, ако узмем пресуде редом, у почетку је кад Арон подиже штап, па потом тишина, Бог крене, па потом Мојсије подиже штап, па опет тишина, потом Мојсије подиже руку и са тиме пресуђује, па Бог даје коначну пресуду.
 Ово би радије на сутрашњем дану испричао тачност и важност претходног, у којим случајевима зашто је Арон, зашто је Мојсије пресудио штапом и зашто руком, подигнутом руком се десила десета казна, а десета казна зашто је била искључиво Божија.
 Ова прича за нас показатељ на будућност, пошто егзодус као такав свакоме од нас мора да се деси у животу. Али уједно и апел за Христово Тело да ће се и он изаћи из овог египта. Вреди на ову ствар се тако присећати, као што јеврејски народ дневно присећа у својој молитви захвалности за време Богослужења, како нас је изнео Божија јака и уздигнута рука из Египта. За мене је ипак болно кад напр. јеврејски народ сваки дан присећава на егзодус, а ми колико често се присетимо, колико пута се присећамо како нас је Бог изнео из Египта, изнео нас из света на један Пут, на тај пут којег ми верским животом зовемо,  који до Ханана, до вечног живота води. Колико пута се присетимо на ово, на егзодус?
  И могао бих наставити, пошто у овом седмичном циклусу се налази одређивање егзодуса и от  после девете казне, кад Бог одређује ускршње Јагње, одређује вече Песах! Заједно иду егзодус и присећање, и уз то се подфразумева и сећање на егзодус из Египта са празником Песах. Што је иначе први празник! Јеврејско рачунање времена одавде почиње, први дан првог месеца прве године. И наш живот кад седнемо то право седер вече, кад ојачамо савез уз Христа то је први дан у нашем животу. И наш рођендан тада почиње. Јеврејском рођендан је овај дан, овај дан је први у години и онашем рођендану ретко кад се присећавамо, да је нас изнео, и ми на то нек присећамо. Заправо стварно би требало да буде подсећавајуће Мојсије 2 12:42;


“Та се ноћ светкује Господу, у коју их изведе из Мисира; то је ноћ Господња, коју терба да светкују синови Израилјеви од кољена на кољено. “


Наше Богослужење заиста толико је редовно, да се редовно присећамо са захвалношћу? Бог нас је изнео из Египта. Изнео нас из света, и ово ја мислим да толико брзо заборавимо, и толико брзо заборавимо како би рекли “како то треба” !
  Ипак ћу узети тај део хафтаре који се ради о другом егзодусу, Јеремија 46:27-28 што је позитивно и обећавајуће;


“А ти се не бој, слуго мој Јакове, и не плаши се, Израиљу, јер ево ја ћу те избавити из далеке земље и семе твоје из земље ропства његовог; и Јаков ће се вратити и почиваће, и биће миран и никога неће плашити.
 Ти се не бој, слуго мој Јакове, говори Господ, јер сам ја с тобом; јер ћу учинити крај свим народима, у које те прогнах, али теби нећу учинити краја, него ћу те покарати с мером, а нећу те оставити сасвим без кара. “

Јесте једано позитивно обећање што заправо и за задња времена говори, пророчанство! Јаков је одувек значио Израелјевих 12 племена, о ономе који и дан данас живи, Израел, значи тај народ, Божији изабрани народ. И ово обећање, у хафтари је “Не бој се “! Не бој се, јер биће опет једно изношење из Египта, не бој се, јер опет ће се поновити Божије оно чудо кад те је изнео из Египта. Не бој се, јер смирићеш се и бићеш у миру. Бог смириће нас! Смириће Његов Јеврејски народ, смириће их и биће у Миру.
  Кад човек стварно познаје јевреје у околним и осталим земљама, стварно као кошница, ишао би, али и остао би, јеврејска специфичност, ни са њим-ни без њих, и ту је обећање Не бој се, мораш да се вратиш кући. Не бој се, ослободићу те из далека и твоје семе из његове земље робовласника. Обећање је много старо, али том семену говори који смо ми, данашњи јевреји. Не бој се! Ослободићу те! Јесте, али ово ослобођење је једно велико питање, шта нас везује овде!? Не бој се. Ако о данашњем јеврејству говорим, онда могу рећи да га новац везује овде, не бој се! Олсободићу те од новца, не бој се, ослободићу те од свега, шта те везује за овдашњи народ, за дијаспору, не бој се! Не бој се! Интересантан је овај-не бој се. Бог нас, ако ослободи, понекад зна да буде болно, можда сад и себи говорим не бој се, Бог ће нас ослободити од свега што брана за одлазак у Израел, не бој се! Пресуда је ова жестока, одсећи ћу конопце са тебе, не бој се све што те везује за ову земљу, за ову дијаспору, одсећи ћу је са тебе. Јели колико је позитивно? Какав корен имаш ту, традиција, асимилације, егзистенција, паре, шта? Не бој се, ослободићу те! Ово је јеврејско обећање! Нас заиста много чега везује за ову земљу, чакшто више, ако нас јевреје у Мађарској и не толико, колико у Америци или у западној Европи, још их увек везује нешто, не бој се, ослободићу те!
Је ли колико је лепо Божије ослобођење? Оно кад ћеш се у боловима радовати, слободан си, не бој се!
“Ти се не бој, слуго мој Јаковe, говори Господ, јер сам ја с тобом; јер ћу учинити крај свим народима, у које те прогнах...”

Ово у суштини је једно очигледно не баш лепо обећање, пошто наш одлазак је уједно и пресуда нацијама! Наш одлазак је пресуда и онима који су нас везали овде! Не бој се!
Јако је жестоко ово лепо обећање! Учинићу те слободним и пресудићу онима међу којима сам те избацио! Једно је везивање, кад Бог мог пентрања прекине. Кад моје грчевите руке ослободи, да не би се хватао ни за шта што нуди овај народ ту или планета. Пресуди! Пресуди обема странама, пресуди и супротној страни, међу које те је Бог избацио! То што је јеврејство у дијаспори није своја воља, Божија воља! Он је избацио народ! И у овој речи има једна лепота у овом избацивању, и није реч о избацивању куке, него избацио сам вас међу њих, расуо сам те међу њих, и об све зато се догодило како би јеврејство и упркос својој вољи носио Реч, Божији план, Божија пророчанства уз сопствени пророчански боравак, како би носио Божијег Закона и упознавање са Богом друге народе! Није хтео да је носи, залењио се, хеленизовао се, пошто ако сам ти Ја рекао, ићи ћеш, расут ћу те, ићи ћеш радити, јер има један вечни савез и имаш један вечни задатак, говори о Богу, говори о Божијем Закону! Ако нећеш ићи, онда избацићу те Ја! Јона..., Јона! Сличан је случај!
Овдашњи боравак јеврејства, је благослов. Благослов и то такав да јеврејски народ није желео то, кад Бог о некоме одлучи о изабраном, да ћеш бити благослов, и онда ако ти се не свиђа! Јер Бог ће те избацити и бићеш благослов! Можда ће ти бити болно, али и онда ћеш бити благослов! Израелјев народ је ништа друго него предестинација!
  Изнова и изнова недељно би требало узети предестинацију, Бог је јеврејског народа предестиновала, уз један савез! Уз један оригинални, постојећи план. Јеврејски народ још није ни постојао, Бог је испланирао да ће некога користити према другим народима! Може овако и са људима, може и са предестинованим животима. Свиђа се то или не, испунићеш Божијег Закона!
Ово обећање је утеха за јеврејски народ, како то Кароли пише у овој песми, јако лепо обећање.
Ослободићу те од свега што те везује и пресудићу народима! Јесте може бити и више могућности, јер можда ће антисемитизам бити што ће нас отерати одавде, ово ће бити што ће нас одвести кући, аки ово уједно и пресуда над хришћанином и нехришћанином, пресуда над свим народима, због кога морамо да одемо кући, откриваће се односи према нама, живећи односи обелодањују! И сад кад осећамо да је близак наш одлазак кући што је благослов, онда је и откривање близак! Али где ће нас Бог одвести кући?  "Теби нећу учинити краја...”, каже Израелу, каже Јакову, Јаковљевом народу и у овоме има позитивно да су Божија обећања вечна и да је одазвање јеврејског народа вечно и да јеврејски народ неће да престати постојати, и Јешуа ХаМашијах је рекао да ово колено неће престати да постоји, и овде није говорио о колену, о јеврејском народу је причао! Нећеш престати, по обећању, али приморан Сам да их казним, "него ћу те покарати с мером, а нећу те оставити сасвим без кара!" Заправо ово је та ситуација кад некоме боли кад илупа, али био је лош, често више боли родитељу кад мора да ћакне на детеву гузицу, понекад нам је болна нека казна, као што и детету! Можда ову љубав осећам из овога! Волим те Израелу, али не могу те оставити без кажњавања! Толико је лепа и Очинска ова реч, Волим те, али мораш да добијеш свој део! Али у овоме ипак је тамо та превентивна реч, обећање, нећу те укинути! Израелјев народ не пада под пресуду, него само под једну казну и добиће казну за све оно! И добиће казну због свега онога што није испунио, због чега је напустио свога Бога, због чега можда и у дијаспори, која није по задатку живео што је од Бога добио и не за Његову славу! Бог ће тражити рачуницу од нас, за оно што нам је поверио! Једино можемо да се захваљујемо што нас неће одбацити, искоренити, јер ни преци нису испунили, па ни ми, него само кажњава, зато! Можемо Му се захвалити што смо у наше окружењу, они народи међу којима смо мрзиће нас, јер вући ће на себе пресуду, јер пре или касније ово лоше, што је уграђено у Божији план, уз ово ће нас отерати кући! И немој случајно нешто да те веже нешто због чега не би могао да кренеш, све што те везује за овај свет, за овај свет у дијаспори, Бог тако како је поцепаће! Лично и на нивоу народа, све оно што нас везује Бог
из своје добр воље укида и из своје добр воље и ослободи! Ко је јеврејин можда тај схвата ово, привржен си, Бог воли те толико да не будеш привржен! Боли што ти пресуђује Бог? Јесте, ако будемо искрени и признамо да једвите јадве нешто испуњавамо од онога што је Божија воља! И оно што можемо видети, Бог оне нације међу којима смо били, све, пошто овако пише Библија, сваку нацију ћу прекинути, међу које сам те расуо! Дупли рачун је ово,  давање рачуна јеврејина, да ли је испунио то службу у дијаспори, и са друге стране, Бог где је расуо Народ, зваће на одговор свога народа, да ли си га примио. Примио си ли га, то што је Бог њему, за јеврејство поверио, да ли си ти хришћанство прихватио јеврејска корена? Или не? Сваку нацију!
  Бог овако воли свој народ и ово није протекција, пошто ова љубав је болна љубав, Очинска казна, и упркос сопственим намерама често исчупавање, издизавање,  а у међувремену где смо пресуда је другима међу којима смо, Божију воља јако често се овако испуњава, и у нашем животу ослобађа нас, пресуди, и кроз нас другима пресуђује уз однос између Њега и нас! Зато почиње овако ова песма, ",..не плаши се, Израиљу, јер ево ја ћу те избавити из далеке земље...,". И у овој реченици има још више порука, јер у Библији тамо где се Јаков и тамо где се Израел спомиње појединачно, тамо се не ради само о јеврејству! "А ти се не бој, слуго мој Јакове” ово је јеврејин, "не плаши се, Израиљу” а ово је Божији народ! Ово је обећање, ово што сам прочитао у Јеремији 46:27-28, све ово се односи и на Христово Тело, на Месијино Тело! Не плаши се! Бог осигуравати твој пут, тако што све што  те на овој планети везује за свет, исчупаће те, ослободиће те од свега тога! Осигураће теби, да због Христовог Тела пресудиће оном народу који те прогања или те не прими, и не плаши се, пресудиће и Христовом Телу, казном, да би испунио своје одазвање! Не плаши се!

Овде како Израел воли Бога, тако Бог воли и Месијино Тело! Како је Израел непослушан и како не испуњава своје одазвање, тако данас ни Месијино Тело не испуњава! Бог покреће један процес, кад избави из света Јакова и Израела, Израелјевог народа и Христовог Тела! Он делује и ослобађа те! Кад се неко рукује с неким, често се не зна ко се с ким рукује, јер не можеш одредити! Ми овог света морамо пустити, Бог гарантује да ћемо га пустити, обећао је, не бој се! Ако те он држи, пустићеш га, ако га ти држиш, онда ћеш и ти њега пустити, ако се обојица и онда, јер си Мој! И ово обећање, "него ћу те покарати с мером, а нећу те оставити сасвим без кара”, почиње прочишћавање и Христовог Тела, почиње кажњавање и Христовог Тела, тачно зато да би из овог света издигао, као некад из Египта изабраног народа, исто тако као што је касније Израела из Вавилона и као тебе из овог света и теби ће пресудити, пошто у овом процесу прочишћавања и просветљења непрестано морамо бити присутни! Ово има једно тако лепу страну, кад кроз Светога Духа Бог пресуђује нечем у нама, онда не узимамо за болну казну, јер тамо је и Милост! Могу да одем тамо, јесте, ја сам био ко није учинио или ко је учинио, ја сам био тај кривац! Божија обећања су оваква, за утеху, са ослобођењем, пресудом, казном и ово предстоји за нас! Живот верника није само ХалелуЈах, него често је пресуда другим људима! Верски живот не значи то да иде све даље како пре, него Бог ће тако да разбуца твоје односе са земљом, Египтом, ослободиће те, а ти радоваћеш се што си слободан! И Божије обећање је, да ће ти испитати живот и осталима да би нас очистио од свега онога што је грех! Ово је суштина егзодуса из Египта, ово је пут у правцу Раја, ово је суштина Христовог Тела, Божијег Народа! Ослободићу те, казнићу те, и друге ће очистити уз пресуду, ово се дешава, због овога мало је оних који воли Христово Тело, јер наше присуство било као део Христовог Тела, било као Јеврејин увек смо за пресуду другима. Однос који имају са Христовом Телом, са Јеврејством је увек пресуда над другим! У овом има и позитивно, могу да се односи решавају, јеврејин може да буде јеврејин, Боже ту сам, прихватам ослобођење, прихватам твоју казну, зато да би могао изаћи на то место што си обећао, да ћеш нас ослобађакући покупити нас, и Христовом Телу може да тражи ово, Боже прихватам, прихватам да ћу се отцепити од свега што ме везује, прихватам то да ће ме људи у очи пљувати због саме чињенице што сам Христов пресуда је над њима и прихватам то, могу да станем пред Њега за свако моје дело, да сам испунио или нисам Божији план, Божију вољу у свом животу! Египат, Вавилон, твој Египат, твој Вавилон и слика последњих времена, и  " А ти се не бој, слуго мој Јакове, и не плаши се, Израиљу, јер ево ја ћу те избавити из далеке земље и семе твоје из земље ропства његовог; и Јаков ће се вратити и почиваће, и биће миран и никога неће плашити. Ти се не бој, слуго мој Јакове, говори Господ, јер сам ја с тобом; јер ћу учинити крај свим народима, у које те прогнах, али теби нећу учинити краја, него ћу те покарати с мером, а нећу те оставити сасвим без кара!"
“Ја ћу те избавити из далеке земље”, данас је питање само то, далеко ли си од свог а одазвања, данас је питање само то, колико си далеко од Раја, само је једно питање, покајао си се само или си се и препородио? Данас је питање само то, препородио си се, али да ли се настављају у теби ослобађање, прочишћење и просветљење!? Само ово једно питање остаје!
  И кад се деси ово, онда из поштовања Господу требало би да славиш, и у Рају ће вечно бити празник, непрестани празник, јер све што је Бог рекао истина је и обећања своја Он неће их повући!!



                                                                  

       


 

 

Copyright © 2005-2017Шофар, Заједница верника Јевреја у Јешуи ХаМашијаху

JHVH NISSZI


Copyright © 2005-2017 Comunitá SHOFAR
http://kehilatshofar.com