Учења

 

 

Орбан Бела:

 

ШАБАТ ЛЕХ-ЛЕХА

4.10.2006


    Оно што данас читамо у Синагогама, данас јер суботи још није крај, Лех- Леха, што је Аврамово, тачније Авраамово одазвање.Пошто као Аврам добио одазвање и од њега је постао Авраам.

Једно слово је цела прича, једно слово, које има значење, у хебрејском слово хаи значи живот.


Одмах ћу почети са једном сведочанством, о чему се није говорило, у ствари радовао сам се томе, да је стигао један имејл и неко подсећавао да је на овом суботу, суботу Лех-Леха био први пут међу нама пре четири године и на ову разлику између Аврама и Авраама и дан данас се сећа.

Научио је значење слова, што значи живот. И човеку је сведочанство и ово, да пре четири године

о овоме сам требао говорити и након четири године добијем једно сведочанство у виду писма, да и дан данас се сећам. Верујте ми да је радост слуги кад је слуга могао служити према њему.

Заиста нису те службене радости, оне свакакве “ћирибу-ћириба” лепота, гомила, богатства и остало, него кад једном ти неко јавља да је оно што си рекао дао живот. Заиста од Аврама постао је Аврам. Тако је добро овако служити, да после четири године сећа се неко на то о чемоу је било Реч на овој суботи, сећа се на то кад је први пут дошао, да му се живот променио, и од тада ово је трајно, снагу даје човеку.


Са овом сведочанством почињем причу о Лех Лех-и, овако добро је почети. Значи прича седмичног циклуса се ради о Авраамовом одазвању, кад добија хаи слово и ово је и забележено:


Мојсије I. 12:1-3


  “И рече Господ Авраму: Иди из земље своје и од рода свог и из дома оца свог у земљу коју ћу ти показати.И учинићу од тебе велик народ, и благословићу те, и име твоје прославићу, и ти ћеш бити благослов.Благоловићу оне који тебе узблагосилјају, и проклећу оне који тебе успроклињу; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.”


Прве три песме седмичног циклуса што су за нас битне за нас, одазвање и уједно позив.

Однекуд позивом почиње одазвање. Не са одазвањем почиње хришћански живот “да сад сам се покајао и сад ћу ја од сутра бити фаца, ко ће бити велика слуга и пуна ће бити хришћанска штампа са њим.Не. Заборављамо да од Аврама много времена прође док он постане Авраам. Кад једном крене верски живот, хришћански живот, јако пуно времена треба за то да заживи, а понајвише за то да буде живот за друге. Не ми одређујемо времена, али ово је једна дуга етапа.


Овај човек у тадашњем свету, култури био у доброј егзистенцији. Могао бих рећи да се родио у добру породицу, а Бог је због нечег њега изабрао. Бог је због нечег овог човека изабрао, да би Израелова прича започела. Из неког разлога њега. Нема објашњење, оправдање, заслуга, интереса, ништа нема, само. Не волим ову реч, али Бог воли ову реч, само. Он има право да изговори “зато што” , јер Ја сам Господ, само. Не тиче те се човече! Ни тичете се ни то да си сад овде, јер само Бог је одлучио тако да будеш овде. Не тичете се сам твој настанак од првог момента, ти имаш само један одговор, ДА. Аврам није рекао ништа, једноствано је кренуо. Није завршио теологију, није правио догме, и није објашњавао на филозофским начинима чињеницу да “зашто треба ја да кренем сад”. И дан данас би био тамо у Ур Халдеју, расправљао би се с Богом да “ја сам сад овде у метрополи Ур Халдеју, зашто бих ја ишао тамо(јер у то време Ур Халдеј  је важио за светску, модерну метрополу), шта бих тражио тамо?? Зашто да идем тамо. Он је познавао једног Бога природе, он је из призора природе познавао Бога. Он је само једном непознатом Богу био послушан, једног непознатог циља прихватио, он је просто веровао, није објашњавао.


Могао бих рећи, да је први најпоштенији јеврејин био. Код јевреја нема теологије. То што после Вавилон направљено материјала за дебату и да пре од 300 година јеврејство има теологију, то је посебна прича, али у суштини јеврејство нема теологију. Не објашњава Бога, има једно ДА, или има једно НЕ. Има једна вера, ако Бог нешто каже, онда ја на то морам рећи ДА, или морам рећи не. На то НЕ боље да заборавимо, јер нећу добро проћи, јер ја богу не могу рећи не. Како је добро бити јеврејин, јер послушност је већ уграђен у човека. Богобојажљивост , поштовање Бога је већ уграђен у човека. Ако је Бог рекао, било шта да има, и ако кошта мог живота, и онда, јер уместо тога даће боље. Ако моментално боли нешто, и онда важи Рим 8: 28, јер и то служи за твоје добро. Лако је бити јеврејин, јер као потомци Авраама, већ први, и Аврам је показао нама, нема друго...Крени!


Размишљао сам, шта да говорим о Авраму, Аврааму пошто тако је богато, и толико порука има , само маказе би требало да узмем, и сатима би се могло направити  неку лепу “плетеницу” од туђих бисера. Шта нам поручује Бог данас?


И како сам размишљао на овоме код Авраамове приче, схватио сам, колико је актуелно, пошто ова прича је прва прича алије. Прича о првом егзодусу, крени, јер то хоћу! Прва алија, прва емиграција, кад стварно се то дешава, да уз послушност крене неко у Божијем плану. Алија. Данашње, како Израелу и дан данас се говори, и прочуло се исти апел и некад. Крени!! Крени, јер имам план са тобом. Ова Аврамова прича је прва прича алије. Јеврејин си? Ово мораш проћи. Крени! Мораш оставити за собом ову дивну земљу, добро направљену егзистенцију, све лепо. Предивно. Направио си? Фаца си на селу, у Будимпешти? Одједном се прочује реч, крени! Аврам је први чуо, јеврејство је већ одавно. Морамо да се вратиомо кући. Ово није застрашујући апел, ово је Божији план, и онда, ако га не разумемо. Овде једноставно изрекне се наређење, јер изабрао сам те.Јер са тобом хоћу да учиним, јер са тобом имао сам план, имам план, имаћу план, зато устај, и крени! Ако си јеврејин, имаш ли питање? Аврам није имао, кренуо је. Кренуо је својом породицом, чак понео је и Лота. Кренуо је један човек са својом породицом, и у ствари у несигурност. Послушност овако изггледа са наше стране. Хоћеш да ти Бог испуни свој план и вољу? Јако је једноставна твоја одлука, кренеш. Куда? Не тиче те се! Зашто би? Бог ће ти на време одговорити, али док се не ослободиш од прошлости, дотле Бог неће, Бог не може да предузме ништа у вези тебе. Док један мађарски-јеврејин неће изговорити, јеврејин сам у Мађарској, дотле Бог неће моћи ништа да учини са њим. Док један човек јеврејским пореклом каже да је хришћанин, и припадам било којој скупини, Бог не може ништа  да уради за њега. Решавати треба свој идентитет, решавати треба шта хоће Бог самном, једноставно требамо бити свесни о свом животу. Не могу бити држављанин истовремено у Ур Халдеју и у Ханану, у непознатом. Не могу. Или-или. И шта је, шта СИ? Бог ће показати. И много је веће обећање, што смо овде прочитали, пошто, ако у трећој песми:



"Благословићу оне који тебе узблагосилјѕју, и проклећу оне који тебе успроклинју; и у теби ће бити благословена сва племена на земљи.”



Далеко не ради се о томе, како ће добро проћи Израел, далеко не ради се о тое како ће бити добро  Аврааму. Далеко не. Много је дубље. Много је дубљи садржај, овде је Бог све обећао Аврааму. Све. тј. то, да ће око, у самој себи становати. Јер неће тај бити благословен, ко Израела благослови. Јер Израел је то, у коме Бог станује, тај изабрани народ и Божији народ, где Бог је у самом центру. И онда кад је Бог у самом центру, а ја благословим тај народ, онда благословим Бога, и Бог, онда може да користи тај народ према теби. И у овоме ту је и задатак. Јесте треба да се моли за јеврејски народ, да буде Бог тамо у центру, у срцу, да живи као Божији народ, и не само да јеврејин буде у пејоративном смислу, јеврејски народ мора да буде поново Божији народ,јер само то да Бог живи у нечијем срцу није благослов. То ти је задатак. Тако је много оних који траже задатке на филосемитски, свакакви начин, шта треба да се ради са јеврејима, само то да се Божија воља испуни. То, да заиста сваки јеврејин постане власник Божијег благослова, да им у срцу буде Бог, да би Божије обећање функционисало у свом народу, да се врати, да функционише јеванђеље и пророчанство о поновном прицепању на старо. Јер је јеванђеље, деси ће се, и пророчанство, јер десиће се зато, би Бог живео у центру народа, и зато, да било ко благослови Божијег народа, благослови оног Ко живи у њима. Тако би било добро да се учи од јеврејства, ко у сваком моменту благослови Вечног, у сваком моменту, од грома, кроз ломљења хлеба, у сваком моменту, кад устане, кад легне, и усваком свом моменту живи живот верника. Тако би било добро овако живети.


Пошто преко христа, Божији народ је и Христово Тело. Како би било добра да је Бог у центру и у Хрситовом телу. Где је Богобојажљивост? Где је? И у претходнм данима смо о овоме говорили. Тако говоримо о Јшуи ХаМашијаху, као о мом малом буразеру, ко онако нам се нјавља назад понекад. Тако говоримо о Светом духу, као о неком алатку, чаробном средству. Где је Богобојажљивост? Где је Богобојажљивост, да је Јешуа ХаМашијах Бо? Где је Богобојажљивост, да је члан Светога Тројства Свети Дух Бог? Где је Богобојажљивост, да је ово три једно? Шма Јисраел Адонај Ехад! О једном Богу говори Реч. Док Бог није у средини у скупинама, није у благословеном стању, и не може бити благослов ни за кога, бедна банда. Али обећање је ту, пошто после добило је и Христово Тело обећање. После може да постане Авраамов наследник такође, и ова вечност је иста, ако и у теби Бог живи тамо у средини кроз Јешуе ХаМашијаха. Ако  у овом мађарском хришћанству, у данашњем хришћанству света Бог живи у центру, онда је благослов, и благословен је. Није то благослов, да ми је джеп пун, није то благослов, да је нас много, није то благослов, да смо људски спектакуларни, то је благослов, кад је Бог у средини, и онда се може благословити Њега у теби. И Он који је у теби покрене те до другог човека, стиже онај тренутак, кад се покрене интересантан механизам, да благослове Оног ко је у мени, и Он који је у мени покреће ме. Кад благослове Оног ко је у мени и ја у Христовом Духу окренем се према оном ко благословљава и онда и ја служим према њему, ово је прави хришћамски живот верника. У Христу, живети као део Божијег Народа, ово значи то.


Ово је добио Авраахам. Не један огроман део земље и много оваца, и крава, жене, и злата, или било шта, није то добио. Добио је оно највеће, и та кад те је позвао добио си највеће , то да у твом срцу може да живи Краљ Света, ово обећање си добио. Добио си ову прилику. То је већ само последица, да ти Он испуњава потребе, то је већ само последица, да те Он брани, пошто и Аврааму Он обећава, да ћу ти бити штит, није рекао то да златни прстен. То је рекао да ће бити штит, да ће те одбранити, јер напади у сваком тренутку се могу очекивати. Пошто на овом свету ове две силе се непрестано боре, јер Сотона непрекидно се мучи против Божије снаге, ни дан данас није престао. Авраамов благослов? Јесте. Авраамов нследник? Јесте, знаш шта? Ако ти је у срцу, тамо у средини Бог. Бог Светог Тројства. Ако ти је тамо у срцу Свети Дух, и тамо је владавина Јешуе ХаМашијаха, ово све, говори о Богу, јер три је једнан.


Јуче сам говорио са једним Хасид јеврејином, ко је жалио хришћане, који не разумеју, да три личности Бога, нису личности, него Божије три начина појављивања. Показао се као Отац, показао се као Син показао се као Свети Дух. Свету се показао на три начина, Бог једно те исти, да разуме, да се нађе са човеком. Један хасид јеврејин. Не хришћанин, једна ортодоксни јеврејин. Питење је кад ће хришћанство ово да схвати? Кад ће хришћанство ово да схвати, кад их један ортодоксни јеврејин жали, да не разуме Свето Тројство. Јер не познаје, јер не познаје то што је Авраахам добио као обећање, не познаје одазвање јевејства. Не треба да се гњави јеврејин на филосемтском начину, него у јеврејину, у јеврејству Оног треба тражити ко живи међу њима. Не плесове, игре јеврејства, музике и остало треба украсти или имитирати, него желети, исто као у јеврејству, да Божија обећања да се испуне, да живи међу нама, у нама. Ово би требало, због овога би требало да се завиди јеврејству, и док не видим на јеврејству то, да они заиста испуњавају обећања, Аврааму дато обећање, онда треба да се мои, да би испунили, да би и ја био део овога,. Молити се за јеврејски народ, да буде сведочанство предамном, да би и ја добио исто то. Јер обећања и за нас важе. Толико је данашње Авраамово обећање.


Али, ипак идем према другој теми, јер како је Авраахам кренуо, али је одмах се настанио. Кренуо је, и требао је чекати, док му отац није умро, јер дотле није било даљег наставка. Одазвање, онда почиње, кад умре правни однос. Јер у то време његов отац, уједно било владар у духу, па и у физичком смислу над својим сином. Одазвање је лично и Авраахаму и треби. Лична су одазвања. Сваком човеку поједниачно важи своје одазвање. Ово добро би било схватити, да Бог нас је створио и третира као појединце. Даје нам личну слободу на Да, на Не, на благослов, на проклетство, на одлуку. И Авраму је исто дао, али чекао је, док постао слободан на одлучивање, пошто требало је да умре његов отац. И у нашем животу има обвезница, владавина, која, ако функционишу, не мжемо започети ново. И јуче сам напоменуо, док над неком постоји породични надзор, дотле не може да склопи брак. Док драга мама, свом малом сину од 60 година још увек каже то, мој синче, долте брак неће функционисати. Тај мој мали синче је већ деда свога унука. Мора да престане старо. Ако ти је Бог дао један живот, дао је уз то једну личност, допустио је да доживиш ту старост кад већ мораш бити самосталан, онда Бог и очекује да будеш слободан. Да умеш да одлучујеш, и сам да доживљаваш то, што ти је Бог, као ред предочио, али сам да умеш одлучивати о тој владавини, што је управо Божија владавина. Аврам је морао чекати, дотле је чекао одазвање. И ја мислим то да ми све док негде другде припадамо, треба да чекамо. Док ја у срцу још увек припадам претходној религијској скупини, Бог ми дотле неће дати једно одазвање. Не може се у два правца. Не може се бити послушан и татици и у истом времену припадати и једној тзв.  новореформираној или неопротестантској заједници. Мораш да прекинеш са старом, не може бити мамина мала девојчица, то си већ Ти. Не можеш бити мамина маза, него то си већ ти, можда би већ требало да те зову чиком, и ово у хришћанском животу исто овако функционише. Ако ти Бог рече да изађеш, онда озађи! Ако ти Бог каже, да хоће да те води даље, онда изволи прекини са старом. Безброј људи је било код нас, код којих у већини случајева проблем је био управо то. И тамо, и вамо. Али, ипак је добра та скупина...Има их пуно, лепо су, добро су, лепо певају. Ја их називам само плазом, јер може да се добије и кафа, има и кафића, и све друго. Иначе баш сам љут, јер тамо је најскупља кафа у целом граду, код светских није толико. Значи, где припадаш? Ур Халдеј, тамо, или једноставно чујем Божију Реч, ако треба да кренем, онда све треба да оставим за собом. Нећеш испунити своје одазвање. Тамо ћеш остати годинама, да “Јој Боже, не напредује ми верски живот!” Зашто? Јер у два правца не можеш јахати истовремено. Не може се у два правца припадати. Мораш одлучити! Прекинеш са прошлошћу, и што ти Бог да, не људи, то прихватам и ослободим се, или сачекам, да будем слободан, како је Авраахаму смрт свога оца значио слободу. Жеље које умиру у теби, очекивања које умиру у теби, стара сећања, носталгија, ако умре, онда можеш да напредујеш. Ово се не може радити, да мало Месопотамија, да мало Канан. Мало ово, мало оно.

Можеш радити, али онда твоје одазвање не важи, Бог те ставља на чекање. Аврам кад је кренуо ипак је стигао на једно такво место, које за мене доста говори. Аврам после Египта, читам...:



Мојсије 1. 14:13-15


А дође један који беше утекао, те јави Авраму Јеврејину, који живеше у равни Мамрија Аморејина, брата Есхолу и брата Авнану, који беху у вери с Аврамом. А кад Аврам чу да му се заробио синовац, наоружа слуге своје, триста осамнаест, који се родише у његовој кући, и пође у потеру до дана.”

  Исто овако настављам са једним другим делом, што личи, 18. поглавље:



Мојсије 1. 18:1


После му се јави Господ у равници Мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне.  „

  За мене ово је говорило данас. Аврам кад је кренуо, добије једно као склониште, за право, у принципу може да се одмори, једном познанику, као што Библија наводи име дотичног, на свом имању, у равници Мамријској. Одазвање, послушан, и стане у једној равници.


За нас, Библијске приче толико не говоре, кад о пејсажама говоре, о равницама, о жбуњама, итд. Тако проживљавамо, као да се ради о природним описима, као да се ради о ботаници или било шта. Ипак , у овоме има много више порука. Аврам кад је кренуо, тотално је други човек постао. У целости се променио, кренући из једне добре егзистенције, из једног богатства, из једног тадашњег светског метропола, кренуо је у ништа, у безциљност. Човек који је кренуо у непознато, одједном почне да другачије живи. У претходном примеру, чим је чуо, да је Лот у опасности, у том моменту се наоружао и са 318 људи, заиста не можемо знати, уз каквих трикова и војних трикова, али добро је гледао како је више краљева победио, са 318 људи. Неко крене на своју службу и чује. Чује, шта је са својим братом. Ове су међу првим карактеристикама, почне да чује. Неко дође, крене у своју службу, и више није заинтересован, шта је са својоим братом. Мада су се разишли са Лотом, мада Лот је кренуо другим путем. У суштини могао је да запише, да је имао једног рођака, готово, какве везе имам сњим, па могао би чак да га назове будалом, зашто је све ово урадио, пошто у причи је, да се Лот вратио мало из својих интереса, значи његов проблем је... Не, тамо седи у једној равници и чује, даму је рођак у невољи, и одмах скаче. Прихвата немогућу мисију, пошто са својих 318 људи скочити на више краља, више него храбро. Ово је опет вера. Човек који крене у вери, у вери је способан да крене у вези невоље свога брата, да се промени. Чак и са својом групом од 318 људи. Па потом поново стиже вест, да овај одазвани човек, Аврам, седи тамо у равници Мамријској на врелом сунцу. Па ни ово није сасвим нормално, онај ко зна, да после обрезивања има и грозницу од ране, и поред овога човеку није доста невоље, па још седи на врелом сунцу, с друге странетамо сам у равници, тамо су лепа дрвећа, лепо бацим се у ладовину, и баш ме брига за све, баш ме брига шта је са светом... Не, овај човек седи тамо у вратима шатора, како Библија пише, на сунцу. Ако до сада се није ћакнуо, онда сада ће сигурно. Не ради се о томе. Ово је опет особина, јесте, он је тамо чекао.




Ово је посебно, онда занимљиво, спомињање овог примера, кад знамо, да о чему нам говори равница Мамријска. У равници Мамријској било је једно храстово дрво, што функционише као идол, што је познато из Библије као Морах, чије име је учење, даје вид. Дрво као идол. Идол, што ми даје поруке, ко ме учи, и дан данас има таквих идола, и дан данас постоји једна таква замка на мом одазвању. Идем у свом одазвању, лепо унутра у шуму, тамо ћу лепо да боравим, хладовина је, дрво шушти, рећи ће ми шта треба да радим, стиже порука, стиже учење, и данас има храстовине. И дан данас има људи димензије храста, идоли поут храста, који шуште, и кажу, да имају вид од Господа, и данас уче, пошто свако од њих очекује њихове препоруке од ових јаких храстова. Заиста познато је ово данас. И тамо је један Аврам, ко не слуша те балване, не слуша како шуште, не лажна пророчанства, док данас кад уђем у неку заједницу, само шуштење морам да слушам, како ће бити. Данас су опет у моди шуштења храстовине, велики пророчански покрети, који су иначе ништа, јер лишћа одпадају, и неће бити шуштења, јер стиже јесен и престају, за две године неће ни да се присећају на њих. Али такође је данашња болест, да на путу лепо одморимо, лепо легнем под храстовине,  у сенци мог добог великог пастира, у хладовини велике заједнице, тамо не треба одлучивати, тамо не треба ништа да се ради, тамо ће ми дрво шуштећи све поруке рећи. Учиће ме, даће ми вид, контролисаће ми живот, ја не морам ништа да радим. И иначе је велика врућина, шта да трчкарам, па тако је исцрпљујући овај верски живот, једноставно лећи ћу. Лежеће заједнице, о њима се ради кад се ради о равници Мамријској. У центру обожавања идола, јер пастир може да буде пастир, пророчанство може да буде идол, тзв. “Господ је рекао” приче су идоли, јер је из аспекта удобности, одох ја да легнем тамо у хладовину.


Колио, али колико људи је прошло пред нама, тражили су храст, оног пстира, који ће да каже, који ће му дати вид, колико су пута хтели и да од мене направе храстовину. Мало ти је глас јачи, онда сутра си већ храст. Мало се чиниш јачим од другог, сутра си већ храст. И, јер је он рекао...Шуштила су лишћа...Учио је Морах, Морахова равница, снажан човек, и ово има и наставка, кад је изабрани народ улазио у Канан , тамо је пао, и они су мало одморили, и тамо је пао, и тамо је почео да блудничи, јер ипак у шуштењу, тамо је било завођење, јер тамо је било оних заводљивих девојака, много мушкараца је настрадо тамо. Некако ту је контекст, ако ја у свом одазваном верском животу хоћу мало да се одморим у једној малој шуми, где ће једна гласан храст изрећи пророчанство, шта је рекао Господ, па учи, и остало, тамо ће пре или касније да се појави и браколомство. Овако се десило у животу изабаног народа, добро је, ако припазимо, јер блудничење има у духовну страну, има душевну, има чак и физичку страну. Ми говоримо само о физичкој страни, али кад се препустим храсту, да ми шушне, шта је циљ мог живота, шта је пут мог живота, и нек ми да програм и пророчанство, јер продам се храсту, после продаћу се већ било коме. Продаћу се мисији, једном покрету, и било чему, али Авра, није био такав. Аврам је седео испод храста на сунцу, јер чекао је. Испод шуштећег дрвета, сазнао шта се десило са својим братом јер није пратио дрвета, није слушао шта људи шуште у заједници, могао бих рећи данас, него самог Бога, Њега је слушао, шта је са мојим братом, није тражио ин методе од великих храстовина, него слушао је шта је са оним његовим братом, који се рецимо разилазио са њим, и ипак се није разилазио, пошто није му било свеједно. И тамо испод храста, у тој врућини није штедео ни себе, пошто грозницу је имао, пошто врућина је била, могао је да има сваког разлога, да ће се сакрити у једну заједницу ,да знате шта, сад имам температуру. Знате је сам Богу већ учинио, прошао сам обрезивање, ја сам Бога испатио са свиме, сад могу да идем у хладовину. Кад Бога преваримо, кад самог себе преваримо, наши верски животи су овакви, равница Мамријска. На безброј места тражимо храстовину. Шта каже овек? Шта шуште? Шта шуште лишћа? Господ је крекао...Аха, стигао је један шуштавац из Африке, из Америке, стигле су нове вести, и нова порука, нова метода, и не кошта ништа, замисли. Ти нем мораш ништа да радиш,само мораш признати, мораш прихватити, ти не мораш ништа да чиниш. Нису ли познате ове храстовине? Ове храстовине опасне по живот, нису познате?


Бар да има и у мађарском хришћанству такав, који би исекао те храстовине, бар да Божији Свети Дух функционише, да би ове шуштеће, тако како су избрисао, да не би било оволико блудничења, екуменичних блудничења, било каквих браколомстава не би било лажних харизматичности, не би било лажних ауторитета, јер храст је врло добар материјал, за коквчег јесте. Шушкати зна, али за ложење, и за ковчег одличан. Аврам је ипак, и са овим примером  показао један пример. Међу Аврамовим особинама се најбоље поазала, чекање. Чекао је и ово уједно значило и то, да је био братољубитељ, гостопримљив, чекао је на следећи корак, да Бог кога ће послати пред њега, и Бог је самог себе послао пред њега. Интересантна је ова прича, кад из овога читамо:



Мојсије 1. 18:1-2


После му се јави Господ у равници Мамријској кад сеђаше на вратима пред шатором својим у подне. Подигавши очи своје погледа, и гле, три човека стајаху према њему. И угледавши их потрча им у сусрет испред врата шатора свог, и поклони се до земље”

  Пуна је немогућностима ова једна песма. Један цвеже обрезан човек није вољан да трчкара, из  праксе знам, фички је немогуће. Није доста, што је врућина, јошје и непријатно. И поклонио се. Није питао то, драги брате, шта си донео, ко си, и шта имам користи из тебе? Дошла су три човека и поклонио се. Колико тога би могли научити од Аврама. Стварно овако чекамо ми једни друге? Шта си донео брате? Аха, то знамо да питамо. Какву корист имам, ако још 5 људи се учлани у заједницу? Још три, да будем стилски...Супер! Уђутићу их лепо у службу! Знам им њихово место, где треба их уградити, расли смо, Халелуја! Не! Овде Аврам види три мушкарца, изађе пред њих, и поклони се. Ал би било добро! Ал би било добро, у овим заједницама, у овим храстовинама научити, ако дође неко, са понизношћу га примити. Ако дође неко, унапред му дати, ту понизност у доброј вери, ако га је Господ слао то је мени већ добро. Јер,ако ми га је Господ послао, то је за мене већ благослов. Умемо ли људе тако примити, да ако из далека стиже, поклонимо се пред њим, јер, ако је већ ту, сигурно га је Бог довео. Знамо ли да људима дамо депозит. Не узети депозит, да ће бити још више користи од тебе. Депозит, поклонити се пред љидима. Аврам, један од највећих у одзавањима, коме је Бог огромног обећања дао, , поклонио се пред три човека. Могао је рећи, децо ја сам тај који има то и то обећање, а то што сте дошли, ви сте већ отписани. Екстра. Није ли стилски овако? Бог је рекао то , да ће ме умножити, отпишемо три, ту су још три, јако добро, паметно! Само што Аврам није овако размишљао као ми. Он је у вери чинио. Поклонио се пред тројицом, чекао је шта су донели. Пришао им понизно. Ја верујем да је ово један од примера људи у служби. Поклонити се пред другим ,ако трба и до прања ногу, ако треба, као што је и Аврам чинио. Дошао си издалека, свеједно, одакле, дођи госте опраћиу ти ноге, загађење, одакле си дошао. Умемо ли ми и грешне људе примити, да им оперемо ноге?Дошао си из далека, знам да си уморан, из дубине, из дубине грха, из смрти си дошао, умемо ли да му оперемо ногу? Аврам је то чинио, за њега ова три човека су били непознати људи. За њега пред овима три човека постојала је понизност, поклонио се, за њега ова три мушкарца били су служба, да ја служим према њима, и не од њих очекујем. Добро је, ако научимо Аврамов живот, пошто један је од првих људи који су у вери живели, од кога много чега можемо научити. Умемо ли ми овако поклонити се пред људима? Знамо ли да се нађемо с људима тако да, ако га је Бог послао, онда понизно треба да га примим, пошто Анђео. Ако га је Бог послао, он је већ Анђео, посланик. Учити од Авраахама, заист ачесто би требало, јер овај човек у болесом стању, пошто висока температура, и врућина Сунце, нису их спречили у томе, да буде понизан. Мада верујем све је теже, кад човек има свакакви проблем болестан, било шта слично болно има у свом животу, и баш онда треба да буде понизан. И кад је човек болестан, и баш траје му грозница од ране, и има објашњење на то, зашто баш сад, баш мени, баш ја, и остало, онда Авраахам, тамо је његов пример, јесте, изађи, сачекај и крени пред њега! Колико другачије живимо ми, и колико се не може искусити ово под било којим хришћамском имену.



Мојсије I. књига 18:3-5



И рече: Господе, ако сам нашао милост пред Тобом, немој проћи слуге свог. Да вам донесем мало воде и оперите ноге, те се наслоните мало пд овим дрветом. И изнећу мало хлеба, те поткрепите срце своје, па онда пођите, кад идете поред слуге свог. И рекоше: Учини шта си казао. ”


У овј Библијској песми је поново то, да није из користи примио те људе. Хтео је да служи према њима. Одморите се, добићеш сок, сок тог времена је био баш сир и млеко, није било кока коле хвала Богу, него решавам проблема као таквог другог човека, помогнем, без сопствених користи, потом идем даље, као да се ништа није десило. Умеш ли тако да служиш било када, да, Господе, ако ти шаљеш некога, онда ја не тражим користи од тога. Уопште умемо ли да служимо, ако неко долази и не очекујемо ништа од њега? Не говоримо само о томе, да са десетком га не треба покосити, не говорим само о томе да га не опљачкамо, него уопште можемо ли да будемо чисти до те мере, ако неко дође, онда то за мене није приход, и није тачка за кошење. Умемо ли да не косимо. Знамо ли рећи то, да служим према теби брате, и не кошта ништа, ти иди даље и живи свој живот. Радујем се, да сам ти могао уредити живот, радујем се што сам ти могао помоћи, радујем се што сам ти могао опрати ноге, оне прљаве ноге, на којима си дошао, и радујем се што си се одморио и сад већ ојачано можеш ићи даље. Радујем се.Биће ми драго, ако ћу чути о теби некад. Умемо ли овако да живимо? Пошто овако је било тек на почетку Аврамовог живота, на почетку Аврамовог одазвања, док је био још само у равници Мамријској. Ја верујем ,обилно можемо да учимо. Обилно, кад можемо да наставимо:



Mојсије I. књига 18: 6-8



И Аврам отрча у шатор к Сари, и рече: Брже замеси три копање белог брашна и испеци погаче. Па отрча ка говедима и ухвати теле младо и добро, и даде га момку да га брже зготови.  Па онда изнесе масла и млека и теле који беше зготовио, и постави им, а сам стајаше пред њима под дрветом докле јеђаху. „


На службу спреман слуга. Један од најлепших примера. Дам другом, и вирим шта могу још дати. Не седнем, и ја узмем батак од печеног животиње, да је ово моје и само бацим нешто њему, него ја поштујем другог толико, да чекам, да можда још могу да служим према њему. И, ако би правили инвентар, ту је им обећао мало леба и ово оно, и вишеструко онога, још је додао и друго нешто. Дао им је више него што им је обећао. Аврам није био само човек вере, већ толико тога је показао, без којих верски живот није ни верски живот. Братска љубав, борба за мог брата, самопожртвовање, не познајем ни замор, ни бол пред другим човеком, ако служити треба њему. Колико тога, несебичност, понизност, колико тога пише Библија. Много је нас који чекамо, да имамо одазвање, било би добро прво ово прочитати. Али најпре за мене, толико је интересантно, да је пуно тих равница Мамријских, све их је више, све је више оних људи, који не живе у вери, све је више хришћана, који чуда чекају, све је више таквих хришћана, који могу да оду под било ког дрвета, не само под божићну јелку, као идола, него било шта, што је снажан и велико. Ова времена доживљавамо. Ве је више тих хришћана, који под плаштом, проклетством толеранције мање хоће да предузме. Мало уђемо у ту хладовину, и живимо свој хришћански живот. Далеко од тога да хоће показати жртву, далеко од тога да ће Богу било шта платити, са својим животом, што би требало да преда Богу. Јако пуно. Јако је много тих заједница, који методе траже, јако је много тих храстова који показују, своју сенку и огромне, величанствене поруке, шуште храстови.

  Геде су Авраамови? Они Авраамовикоји кажу, да сам тамо у храстовини, али ме не занима, шта храст ради, јер ја Бога хоћу чути. Ја ћу изаћи, ако ме боли, у врућину, ако имам температуру, јер ја чекам Божију вољу, од Њега хоћу чути нешто, и не од оног човека што шушти, било колики да је. Где су? Где су, који уче другог човека, да не веруј ни у једном дрвету. Е обожавај га! Где су? Где су они, који подижу глас, да је доста више лажних пророчанстава, од шуштања, од бесмислених порука, јер Бог кад пророчанстава даје, то има смисла, и позитивног смисла има, јер каже, шта ће се десити, ако...и додаје, да ово ће се десити, ако другачије живиш. Код Бога пророчанства увек има садржаја и позититван исход, ако добро одлучиш. Уместо тога на джакове можеш добити почев од хришћанских књижара, позивнице и остало код дрвећа који шушта. Кад ћеш ти већ лично сам од Бога узети  Његову вољу и изјаву себи? Када? Или си и ти тамо у равници Мамријској и играш се удобног хришћанина? И те се сакриваш тамо испод дрвета, у сенци неке скупине, у сенци неког човека, и толико ти је пријатно у шуштању? Кад ћеш већ стајати тамо у вратима, кад ће већ стићи Божија порука? Кад ћеш већ стајати у вратима, да ми дође већ неко да служим према њему већ? Када? Кад ћеш већ живети у Мамрији као Авраахам? Јер понуда је велика. Дођи код нас, мноштво предавања попске-стручне индустрије, дођи код нас, код нас је конфорно, код нас је суштина, да се добро осећаш, па о отме се ради у равници Мамријској. Можеш лежати испод храста, и пада жир. Остало већ није кошер, ЈЕР ГЛАДНА СВИЊА ЖИРОМ САЊА...Јесте. Хришћански верски живот у Христу не изгледа овако, него то је кошер, то је чист. Такав, каквог је Аврам показао, да и јесте, мој предани живот има последице, да други човек није равнодушан према мени. Ни тај који стиже није ми страно, и не примам га као краљ, него ја идем понизно према њему. Где је у нашем животу несебичност? Где је у нашем животу ова авраамовска особина?


Да не изостане, зато идме и у Нови завет, да ме неко не оптужи било ко, да не читам из Новог Завета...


Јаковљево писмо 2: 14-26


„ Какве је корист, браћо моја, ако о рече да има веру а дела нема? Зар га може вера спасти?  Ако,на пример, брат и ли сестра голи буду, или немају шта да једу. И рече им који од вас: Идсите с миром, грејте се, и наситите се, а не да им потребе телесне, шта помаже?


“Тако и вера ако нема дела, мртва је по себи. Но може ко рећи: Ти имаш веру, а ја имам дела. Покажи ми веру своју без дела својих, а ја ћу теби показати веру своју из дела својих.  


Ти верујеш да је један Бог; добро чиниш; и ђаволи верују, и дрхћу. Али хоћеш ли разумети, о човече сујетни! Да је вера без дела мртва?


Авраам отац наш не оправда ли се делима кад принесе Исака, сина свог, на олтар? Видиш ли да вера поможе делима његовим, и кроз дела сврши се вера? И изврши се писмо које говори: Авраам верова Богу, и прими му се у правду, и пријатељ Божији назва се. Видите ли, дакле, а се делима правда човек, а не самом вером? А тако и Раав курва не оправда ли се делима кад прими уходе, и изведе их другим путем ?



Јер, као што је тело без духа мртво, тако је и вера без добрих дела мртва. ”


  Вера без дела. Но, зато и овде има мало лукавости, и ако добро читамо Јаковљевог писма, хуманизам не функционише. Не функционише хуманизам без вере, али ни вера без дела. Ту пропада хришћамски живот, чиним без вере, добротворан сам, или верујем и нисам добротворан, ни то. У ствари како можемо схваттити?И ја мислим, да у овој реченици је објашњење: Авраам је једно дело имао из вере, кад је Исака принео на олтар.” И у овом моменту можемо схватити, да свако наше дело, мора да иде на олтару. Мало је дугачак Јаковљево писмо, леп је, али упркос томе, можда је ова реченица сума свега. Сваки свој чин Божији човек, ко у вери живи, ставља на олтар. То је стандард, сваки свој новац ставља на олтар, и не у новчаник попске-стручне индустрије, тамо на олтар. Сваког свог доброг чина ставља тамо и онда клошару не да ни за једну кратку, зна шта треба да уради у датом случају. Вера без дела...Јесте и Сотона верује у Бога, зашто не би, али неће да се испуни Божија воља. И ко верује, тај својим чином потврђује Божију вољу, или друге помаже у томе, да могу испуњавати Божију вољу. Овако можда схватамо, да гладном често хлеба треба дати зато, да би Божију Реч схватио, заиста. Али за ово треба једна мудрост, и треба један вид. И ту је лепа реч, да је Авраам Божији пријатељ био. И ово толико је лепо и дирљиво, да је Божији друг, и ову реч изнова и изнова морамо да сажваћемо, поново и поново треба да је окусимо. Са другом све поделимо. Мом пријатељу могу да испричам и своје тајне, пред мојим пријатељем немам шта да кријем. Пред мојим пријатељем апсолутно сам отворен. И Бог кад своје тајне отвори, онда може у вери да крене, и онда зна да у вери чини. Онда знам да се молим, ако ја себе могу да назовем Божијем пријатељу. Ако са Богом живим у уредном односу, јер онда Бог може да изјави, шта му је план самном, или са овом заједницом, или са једном фондацијом, или са светом, или са било чим. Онда Бог уведе ме у Његове тајне, и не зато што умемо да будемо трачари, и како се хвалимо, шта ми знамо, него зато , да бих ја знао служити. Ова служба је ништа друго, него служба. Ово пријатељство толико значи, да Бог зна, на кога може нешто да повери.


Ко је такав као Авраам, ко не из свог интереса користи, ко није одузео један део од онога што му је Бог поверио. Ништа, ништа из свог интереса, и ништа, али ништа није урдио за то, да би владао, чак је понизно чинио. Бог оваквим зна да изјави своје тајне, зна, да не их користио за грешне циљеве. На оног може поверити своје благо. На лопова не може се поверити кључ од трезора. Ни са једниг лажовом не може се поделити тајна. Али ко живи тако као што Авраам чинио, који са апсолутним одавањем, у апсолутној вери, Бог може га поклонити благодарима, да их чува, може да га поклони са тајнама, јер неће их злоупотебити, тако ће их користити, да ће служити у ову корист, и за насс ово би требало да буде најважније, да уредимо однос са Богом. А то тако почиње, као код Авраама. Позвао сам те, и твој одговор је само то, да идем Господе, није то, куда, склопићемо посао, и онда, ако ми испуниш жеље, онда ћу и ја плаћати Теби Боже. Не! Него, Господе ти си ово рекао, хвала. Хвала, да си мене изабрао.


И стиже следећи корак, онда каже то, да онај ко ће тебе благослловити, биће благословен. Бог неће рећи то, да ћеш Мерцедесом возикати на посао, где добру плату примаш, не ће рећи то, да ћеш имати неку предивну кућу и колико колиба ћеш имати поред ње, и како ће те људи хвалити, Бог од овога немерљиво више ће ти рећи. Пази, ко тебе благословљава, биће благословен. Знаш зашто? Због Мене. Јер на твом челу ће мје име бити, у твом срцу Јешуа ХаМашијах  ће бити, и не твоја воља. Због тога. Зато, ако неко тебе тражи,са Мном ће се наћи и због овога треба, да будеш благословен, због овога треба, да ти Јешуа буде у срцу, због овога треба, да божије име буде на твом челу, да си слуга Вечнога, Његов, због тога. Не због самог себе, ни лампа не због себе светли, него због тебе. И ти мораш да будеш огледало Божије славе. Рефлектовати Његово име. Рефлектовати име Јешуа ХаМашијаха, и користити Његово име, ако те је поверио за службу. Ослободити, ако те је послао Спаситељ, и могао бих набрајати имена Божија и Јешуе ХаМашијаха. Зато. Зато требаш у понизношћу и изрећући целог Да кренути. Јесте, Оче. Јесте, ко буде гледао на мене, да Тебе види. Јесте Оче, било коме да се обратим, Ти да се обраћаш ономе кроз мене, јер ја нећу, ја хоћу људима само да оперем ноге, ја само хоћу да чекам људе, да се одморе и да наставе на свом путу даље. Јесте, ја тебе хоћу демонстрирати у свету. То се зове верски живот.



На ово је рекао Бог Јакову, да ћу те помоћи, искупио сам те, слуга си ми. Зато си ту где јеси, помогао ти је, избавио те из блата, из септичке јаме, да си ту, и да имаш једног новорођеног живота, зато имаш искупљеног живота, вечнога живота, да ми будеш слуга. Да би ти представљао Јешуа ХаМашијахово име у свету, његову моћ, не ти, ти си само алатка. Да представљаш Божију славу у овом свету, ако погледају на тебе, да виде да ипак биће “сланине од кера” , и онда, ако није кошер. Јесте, зато. Зато је то учинио и самном, што ме је извео. Не зато, што сам био толико добро дете, него зато, да Бог види, да би могао показати  и другим људима , Његову моћ и, и да би ја могао испричати другима, да има ослобођења, има слободе, и има радости, и да има вечан живот, и много тога још. Не зато , да би добио Нобелову награду, не зато, да би био храст, да оно што ја шуштим да се може узети за готово, него зато, да би и ја могао изаћи у сусрет другим људима, да је добро што си дошао, где су ти ноге, одмори се, једи-пиј, па потом доживи своје одазвање, иди на том путу што ти је Бог дао, радујем се, ако још можемо бити заједно, срећан сам, ако још можемо бити у заједници, радујем се што можемо заједно молити се, редујем се што можемо заједно јести, радујем се што могу стајати поред тебе и могу да гледам шта желиш. Колико тога би се могло научити. Понекад је толико кратко то време,  што заједно проводимо. Тако је кратко, пошто само о једној причи о Аврааму колико тога можемо научити заједно. И кад би само један део научили, колико би знали у заједништву живети. И, ако један део само, тако како је, да би научили, и не би чинили више, онда колико, али колико штете би направили лажном харизматизму, да расте Христов Дух. И колико-колио човека би спасили од храста, од обожавања идола, и колико идола би могли срушити, којег било како да се зове, било колики да је храст. Или није ни толики, није ни то, само су се подвукли под њега? Јер у овом бојазном свету данас сви беже под храста. Страх људе тера у вина, под дрвећа. Дође киша, људи одмах трче под дрвећа, али не мисли на то, да кад дође гром, прво ће у дрво да удари. Јер, кад стиже Божије обећање, прво ће храстовину избрисати. Бар да долази, бар да би почео на Божијем народу већ сад ову пресуду, да би већ сад сви пронашли Бога, и да не у храстове верују, и да не од њих очекују поруке. Тако би било добро, заједно бити у храстовини, заједно бити тако, као што је Авраам био.


Тако би било добро  учити још више, пошто толико мало знамо. Тако би било добро, понекад и о позитивном причати и не само о свињама гладнима на жир. Тако би било добро....Тако би било добро видети све више Аврама, да је Авраам постао, ал би било добро видети све више људи, ако погледам на њега, онда Бога видим, и Христа видим, и Његов посао превођено видети. Ал би било добро видети да је хришћанство благословено, ал би било добро видети, да се Бог враћа у центар хришћанства, јер данас има много чега. Од храста па све и свашта. Ал би било добро видети. Говоримо о буђењу? Требало би говорити о повратку на своје место, не о буђењу, говоримо о многим жељама и у међувремену на некога заборављамо. На оног Бога, кога је позвао Аврама, оног Бога, ко је тог обећања дао Авраму, да ће га великом народу учинити, јер живи у њему.


Свако би да се размножава, свако жели да му скупина буде велика само заборављају оно основно, да само у том случају ће бити велика, ако Бог буде био у центру. Само ту скупину неће је тако звати, да је под тим бројем улице, него Христовом Телу, јер Божији план је повећање Христовог Тела, одувек је био то. Градња те велике заједнице, која нема броја куће и нема пореског броја, која припада само Богу, и Христ јој је глава. Авраамово одазвање се о овоме радило, и ову вечност смо и ми добили. И они су добили, који не живе као јевреји, добили су га и могу да живе у томе, ако и у њиховом срцу такође Јешу ХаМашијах живи, и они могу себе онда да назову Божијем народу.


Бог поново тражи своје место, и понови се чује, вратите ми моју заједницу! Мени! Порука храстовима, вратите Христу заједнице! Вратите Христов народ Христу! Доста је више! Ово време доживљавамо, пошто време алије је било то, да се Бог обратио Авраму, изађи одатле, само код Аврамовог одазвања је био још неко, Лот, рођак. Ако се прочује реч Израелјевом народу, да изађи, онда још неко треба да изађе, Христово тело.  И чуће се реч, покупићу вас. Не само јеврејина, са јеврејством још некога, о Божијем народу говори алија. Истина је да ће прво јеврејству бити речено, припреми се! Ако бацимо поглед унаоколо, из минута у минут се све више јаче одјекује ова реч, припреми се! И физички, да се морамо вратити кући, али заправо у духу је јаче, врати се свом Богу, да будеш благослов, и да будеш благослов другима!

 




                                                                         



 

 
 

 

Copyright © 2005-2017Шофар, Заједница верника Јевреја у Јешуи ХаМашијаху

JHVH NISSZI


Copyright © 2005-2017 Comunitá SHOFAR
http://kehilatshofar.com