Учења

 

 

 

 

Нек нам одлуке буду по Божијој вољи

15.12.2012


   
                                                                
  
  Орбан Бела:


На данашњем дану је последњи дан Хануке и субота уједно који се зове Шабат Микец. И заиста

ово је период кад крене куповина пред “адвентом” и кад сам стигао овде запитао сам се: је ли где  

је у Библији написано, је ли где је мој Учитељ написао то “...сад узмите поклоне једни другима за мој рођендан да би сте прославили Мој рођендан...” је ли где је то написано?! Па где стоји то да сад сви требамо журећи незадовољно куповати поклоне, а уз то и онда, ако се нема пара за то. Направи себи један рођендан, самог себе поклони, самог себе мучи, ако нема пара за то или ако не добије. Где је све ово написано у Библији? Требало би о овоме говорити, али чему то? Нек само славе! Нису празници ови. Али и код Хануке, на крају и тамо је оно “...празнику је крај и све иде даље као досад....” тужно сам гледао и то да је од Хануке постао скоро само један празник спектакуларних пекарских вештина, један празник скоро на нивоу неког културног догађаја, на нивоу клубског поподнева чак и у Синагоги. Заиста тешко је ово. Јако је тешко ово време, али ипак Шабат Микец даје нам поруку. Прича Шабат Микеца је прича Јосифа, али ипак ћу да прочитам наглас Хафтару Шабат Микеца који се налази у1Краљевима 3:16 што је и врло позната прича: “ Тада дођоше две жене курве к цару, и стадоше пред њим. И рече једна жена: Ах, господару; ја и ова жена седимо у једној кући, и породих се код ње у истој кући. А трећи дан после мог порођаја породи се и ова жена, и бејасмо заједно и не беше нико други с нама у кући, само нас две бејасмо у кући. И умре син ове жене ноћас, јер она леже на њ. Па уставши у по ноћи узе сина мог искрај мене, кад слушкиња твоја спаваше, и стави га себи у наручје, а сина свог мртвог стави мени у наручје. А кад устах ујутру да подојим сина свог, а то мртав; али кад разгледах ујутру, а то, не беше мој син, ког ја родих. Тада рече друга жена: Није тако; него је мој син овај живи, а твој је син онај мртви. Али она рече: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. Тако говораху пред царем. А цар рече: Ова каже: Овај је живи мој син, а твој је син овај мртви; а она каже: Није тако, него је твој син онај мртви, а мој је син овај живи. И рече цар: Дајте ми мач. И донесоше мач пред цара. Тада рече цар: Расеците живо дете на двоје, и подајте половину једној и половину другој. Тада жена које син беше живи рече цару, јер јој sе усколеба утроба за сином: Ах, господару, подајте њој дете живо, а немојте га убијати. А она рече: Нека не буде ни мени ни теби, расеците га. Тада одговори цар и рече: Подајте оној живо дете, немојте га убити, она му је мати. И сав Израиљ чу суд који изрече цар, и побојаше се цара; јер видеше да је у њему мудрост Божија да суди. А цар Соломун цароваше над свим Израиљем. “


Ову причу сви познајемо, али поред ње доносим тај део седмичног циклуса који је Јосифова прича, што је релативно кратка., 1Мојсије 41:1

“ А после две године дана усни Фараон, а он стоји на једној реци. И гле, из реке изађе седам крава лепих и дебелих, и стадоше пасти по обали. И гле, иза њих изађе из реке седам других крава, ружних и мршавих, и стадоше поред оних крава на обали. И ове краве ружне и мршаве поједоше оних седам крава лепих и дебелих. У том се пробуди Фараон. “

Не бих читао даље ових два његових виђења, снова, ово је двојни сан, наставља се са сноповима на шта Јосиф даје објашњење кад изађе из затвора, пошто је за то време у затвору био.

“А Јосиф одговори Фараону и рече: То није у мојој власти, Бог ће јавити добро Фараону. “

Ове две ствари бих волео некако објаснити како би их ми схватили на сопствени живот, ту Јосифову причу визионарљеву, пошто у његовом детињству су тада почели проблеми кад је почео видети визије за будућност, имао је Божије виђење, и ово мудро Соломуново виђење је Божије виђење. Као што је познато и за нас мора да се раздваја Божије виђење од Божије мудрости! Заједничко у њима је оно да морамо нешто урадити. Урадити и то тако као што је и Јосиф рекао “...ово не ја кажем, ово Бог рече, овог ми Бог даје до знања и тако предајем даље..." и као што је у Соломуновој причи од овог момента у мојим поступцима одговорност је на мени! Виђење у верском животу и одговорност верског живота није једно те исто!

И ја мислим да оно што их везује то да морамо бити активни у обема ствари. И то што хитније и моментално! Не можемо више одуговлачити! У обе ствари фактор времена је случај. Мора да се одлучује.

У Јосифовом животу, у његовим поступцима, у овим његовим делима може се видети да није водио бригу о томе о чему ми водим бригу у оваквим ситуацијама. Он стигне до затвора тотално неправедно, он разјашњава снове Царевог пехарника и хлебара, потом тај умре. Заиста имао је одговоран задатак са такорећи тумачењем сна. Заиста дуго је тамо доле у безнадежној ситуацији, у непознатом, у затвору и ослободи се, уз свега тога тако да ни једном се није жалио никоме напр. типа оно “...сад ћу ја да дам Фараону...” а није рекао ни то “...јој како је мени добро сад,  сад ће да буде невоље овде међу Египћана, ово је сигурно због мене, због мене сигурно, зато што су ме бацили у бунар, тако им и треба...", и стиже проклињање. Јер на нивоу људи овако чинимо. Пројектујемо на проблеме и на ситуације “...Божији одговор је у овоме видећеш....” И Јосиф не ради тако, уствари ни једном речју не каже да је у затвору био. Ни са једном једином речју се не понаша недостојно с правом или неправедно. С једном речју се не буни, тј. чини као да се ништа није догодило.

Ја мислим да би било добро да научимо ово, пошто у многим ситуацијама Сотона по својој природи затвори нас у затвор, у кавез, неправедно нас упресује да ни случајно не би радио оно што би требало да радиш. Не ради се ту против тебе. Напад није против тебе баш као ни код Јована “крститеља” кад су му главу одрубили, нису Јована “крститеља” бацили у затвор, него његову Реч, што је заправо Божија реч била. Због тога да не би ли неко сазнао какве ствари се дешавају код Ирода, да се не би случајно сазнало каквих блудничарења има тамо и да тиме како не би изгубио своју драгу љубавницу коју је иначе на купо-продајном нивоу добио. Ова затварања нису се догодила против Јосифа, Јована "крститеља” него ова затварања се дешавају зато како ти не би могао чинити оно што требаш. Ти мораш да будеш свестан тога. Мораш да знаш ти који си доспео на дно бунара, некад, можда и више пута, мораш да знаш који си у затвору опет “...па опет су ме ухватили, опет неправедно, опет оклевећено идем у затвор..."! Сад се десила она ствар са женом Петефрије, лажно.., а лаж је Сотонино оружје, одувек, од оца Лажи.


Заиста од Јосифа можемо учити и из тога напр. што није изрекао свој говор оптужбе, није користио недостојне речи, речи клевета, ни тврде речи типа “...видићете...” пошто то би било равно проклињању. Знао је и ми морамо знати да Сотона често убацује своју препреку како не би отишао даље ни за два метра, тако ти затвара твог времена, твоје могућности, све. Зна где може да те спречи, да те блокира, где можеш постати шантав, где ти је једна од многих твојих свеза, где може да ти закачи за врат још једну свезу. Ово код Јосифа  функционише скоро природно , скоро да је природно то што не трчи до Фараона и не трчи до тадашњу правну службу “....па било би добро да ми дате неку одштету...” или рецимо није почео “...сад ће да, сад ће да...” него Мир је у њему, и тишина Мира влада у њему. У тишини је заиста, ради свој посао. У тишини чује Божију реч, а он има само толико да носи даље Божију реч.  И то не било како већ настављајући тај ред вожње и тај ланчани низ како је то по Божијем плану. Јер у Божијем плану јесте и Фараон, Божијег плана има и у лошем. Јер ми не можемо знати зашто нам је то добро или другом зашто је то добро, то је нама проба, потешкоћа. Не можемо знати. Јосиф је знао, усредсредио се на једну тачку “...ово је моја ствар, мој задатак...!” Он итекако знао своје украсно одело, итекако знао да своје виђење није од свога оца добио, него од самог Бога је добио и изашао је и настављао даље. Пред мене Јосиф је човек коме се дивим, дивим се оном његовом понашању што није по стандардном, људски, врло лепо! Пошто толико често наиђемо на блокаду, на једну препреку и скоро да се успаничимо “...јој шта ће бити сад...” и у оваквим тренуцима требало би негде да се суочавамо са самим собом “...ово ми је Бог рекао, Бог ми је ово одело дао, Бог ми је овај задатак поверио...” онда сад шта да се бринем о овом затвору, чему то?! И овај Јосиф тако има слободан “улазак и излазак” тако ће имати слободан улаз и излаз код Фараона, овако добија задатак кроз Фараона, пошто и сам фараон осећа да је ту неко ко је другачији. Ја сматрам да је то сведочанство наше вере. Кад стварно изађемо из једног затвора, као да се ништа није десило и можемо рећи слободно да је ово било потребно ради нас! Заиста требало нам је! Јер, ако нам се не деси овај затвор, онда се не би десила та два сведочанства! Истина је да су једног обесили, али касније оно друго сведочанство је то кад тачно пред фараоном каже да има један хебрејски човек! Пошто, ако не би био у затвору не би имао функционално виђење и напр. не би знао да протумачи сан пехарске слуге, онда не би стигао до Фараона. У нашем животу такође можда била једна тешка ситуација, али ако се не деси то, онда ја данас джабе би говорио о виђењу. Ако не бих срео Бога у таквој ситуацији у затвору у каквој сам био често, било ко би могао да вам исприча те ситуације, онда не бих рекао да су се десиле за свој добробит, уходао сам се тамо, мало ме је направио више кошером, заиста. И није ме учинио љутитом, него ме је ојачао у свести да има слободе, знам да Бог има самном Свој план и Божији план, снага и воља је вечна, неповлачљива и нико, али нико не може да је одузме. Јосифу је управо ово био плус. Јер уколико би се вратио у страху пошто се ослободио из затвора, отрчао би до татице, онда никад не би постао Јосиф, јер онда би се нашао са оних 10 браћа који би га из страха поново бацила у бунар. Пошто њихова савест пуна страха опет би навела да га “... сад га већ коначно докрајчимо више...” јер заиста савест би их кроз страха навела на то “...шта смо урадили с њим онда...”!? Није смео да оде кући, није имао могућност за то. Изгубио би свој живот, ако би се из затвора вратио Јакову. Живот! И његова браћа ништа, ама баш ништа не би могли да испуне од тога што је Јаковљево племе добио од Бога, Јаковљев дом, ништа не би могли да испуне! И ово морамо да видимо! Не сме да се повлачи у оваквим ситуацијама! Само напред се сме бежати. А ово није ни бекство, то је прихватање сопственог пута. Вратили би смо се ми, често у стару религијску средину “...овде сад, мени је доста више од овога, ја сад идем...!” враћам се ја још и у свет и заиста је питање ово...препознајемо ли у Јосифу не тврдоглавост, него своју снагу вере?! И та снага у вери га чини још снажнијим и пред Фараоном. За ово потребно је сведочанство, али сведочанство се увек уз дела пред људима дешава, мора да се буде део нечега, било да је реч о затвору, било каква прича да је, било каква сведочанста Бог може да користи на то како би те сместио у следећи ред. Затвор је био први корак ка уласку у живот Фараона, она тешка времена која се чине неправеднима су била улазница за то да он постане други па први човек Фараона у Египту! Требало је, требало! Овде би било потребно да запазимо на то да ли имаш виђење, имаш ли одело и задржаћеш ли га па чак и у затвору, задржићеш ли? Јер у овом свету кад смо у затвору, јер у затвору смо и у овој ери што је затвор такође, заиста све ће бити чешће оних који ће те питати какво виђење имаш! И не о томе треба говорити како је лоше бити верник, не о томе да је било и боље некад, него о томе шта ће бити сутра! О томе треба говорити! Свима! Не о томе треба говорити шта је било кад сам био млад и како ми је било добро тада или лоше, него шта је сутра, шта је по Божијем плану пред мене, што је баш видљиво! О томе треба говорити! И самом себи! Изашао сам из затвора младости, мало сам слободнији, период одраслих је такође затвор истина, али знам шта сам дужан да урадим као одрасли човек! И ово иде корак по корак, гледајући напред, а не патити од тога како сам се “ја” у проклетим временима родио и овакво царство и онаква времена...! Јесте баш и у ово доба! Мало сам се замислио колико смо ми незахвални и да колико нас Бог ослобађа од сопствених мисли, не сећам се ја шта је било пре педесетак година да заиста за време божића како сам се радовао што има бар нешто на столу, да грех божића је то што смо се радовали и томе да смо имали с нечим да заложимо, да смо уопште постојали и томе! Био је један затвор, али добро је што је био тај затвор! Јер данас захвалан сам у себи и знам да ме је Бог толико пута очувао у многим затворима како бих напређујући ишао даље како бих испунио његов план! Порука Јосифове приче је управо ово!


Али шта ја са Соломуном?! Соломун је једна друга прича и данашња прича, итекако данашња прича, пошто тамо су две жене, говори о две несигурне ситуације, једна је о крађи мртвог детета кога би заменила са живим и овако читајући ову причу читам да тамо стоји један краљ и мора да одлучи у таквој ситуацији кад заправо не зна истину, сведока нема, провера гена у то време нема итд. генетска контрола "...сад или ћу поверовати нечијем мишљењу или стварно улазим у то, дај мач нек га разделимо...!?”  Колико смо ми често у оваквим толерантним ситуацијама, ми сами разделимо ствари да не би изашла истина из свега тога! Ми сами разделимо дете јесте!  Али ипак је порука у овоме да је Соломун узео мач, и за нас је мач при руци, Божија реч, али ово Соломуново дело нас приморава и на нешто друго, није ти довољно само мач, него и мозак! Јер Бог не даје само духовно виђење као Јосифу и ово је разлика између Јосифа и Соломуна, између две приче, него даје ти једно такво знање о Његовом закону, декретима, о Његовој речи! Соломун је јако мудро приметио да овде ко се одлучи поред живота тај је по Богу. Ја мислим да у овој причи није моменат за хуманистичке сентиментализме ни у вези детета и није потребно да се даље изоштрава центар равнотеже ове приче и не треба је ни отежавати. Заиста ужасно је ако нечијег детета преполове, али учење из овога је то да је Живот изнад свега! Ако је неко способан да се одрекне свега за Живот, тај долази од Бога! Али, ако је такав као што је она друга жена “...да нек цркне крава комшији...” ово је данашња ситуација. Бар би познавали ову причу ти данашњи тзв. "вође” да подела долази од смрти. Пошто, ако је дете подељено, онда је ничије! Чак и у пословицама познајемо “...паметан попушта, магарац не допушта...” и тамо познајемо, мада то тако није истина, али нек останемо код тога да живот не престане. Ако неко неправедно влада или дође на власт или било шта је у питању, није проблем, само да држава не распадне. Ако неко у породици тако функционише како не треба, али само нек породица остане заједно и Бог ће...! Живот, Бог живота ће да предузме кораке, пошто обе жене су дроље биле, курве. И обе две жене за мене је интересантно што су обе имале право да стану пред Краљем. И ово ме учи. Тако лепо одгурнемо људе са проблемима “...и овај је у праву и онај је у праву, ко га шиша, ма сеци дете у пола...!” Или из сопствене користи кажемо им “...ти имаш право и готово (јер мени ближи си...)” или на емотивном или на било каквом нивоу можемо да одлучујемо лажно! Бог и кроз Соломунових прича, ја сматрам да нас учи на то “...научи да размишљаш...!” Научи да будеш мудар, али не због сопственог божанства, не због туђих интереса, искључиво кроз Божијег закона размишљај и видећеш своју добру одлуку, можеш да учиниш то што је по Богу! Једини прави корак је чак и онда, ако је то по људском схватању није разумљиво, чак и онда, и ако многи кажу да “...не...” али, ако можеш поред своје одлуке ставити један закон и у овом случају је живот изнад свега, онда си добро одлучио! И зато упознавање мудрости је заиста упознавање Бога! Упознавање Бога је упознавање Божије воље, упознавање Божије воље је упознавање Божијег закона и сваки пут кад узмемо мач у своје руке, узимамо Божију реч у руке! Божија реч не дели ништа, јер то је смрт! Не на тај начин те одваја! Божији мач просуђује, али уједно и оставља могућност да се промени, да би живот остао, али ту мудрост сама Божија реч даје за нас. Мора да се буде мудар! Јер, ако неко није мудар по Божијој речи, онда није способан ни на какву владавину, пошто у овој причи од овог момента је почео да влада, од првог тог тренутка је постао краљ! И суштина нашег живота као сведочанство, од тог тренутка си мушко од кад си почео да одлучујеш по Богу! Од оног тренутка си родитељ, отац, глава породице, ако по Богу умеш да расуђујеш и у тешкој ситуацији! У тој ситуацији кад већ на људски начин не би знао решити “...сад ко је у праву...?!” Соломун није расправљао, Божији закон је то да живот мора да живи! И ово је неко други рекао, истина је тамо код Њега, истина о Животу! Добро је одлучио Соломун и са овом његовом одлуком, одлуком по Божијој вољи добио прихватање, пошто није краљ дошао на главу народа, него народ је одувек бирао краља и стављао их изнад себе као и попове! Никад није краљ владао! Ал што би било добро научити да у јако тешким ситуацијама одлуке за решавање истих по Божијој вољи треба доносити! Ово нек буде било шта, друштвени, породични или било који проблеми да су у питању! Све по Богу, ово би било наш задатак, пошто Христ не влада на овом свету, него на духовном нивоу Христово Тело би требало да влада, да донесе одлуке! За контролу требало би бити тамо као што су у оном времену пророци били “...ово није добро, ни онда, ако не разумеш то није добро...!” Не треба бити део власти, профиту и свега и свачега, него морала би постојати контрола у нама, па тако и у видљивом би требало показати исто! Зато, јер ова владавина, што је Христ на овој планети хоће да те користи, у овоме имаш удео! Ти мораш изрећи! Одлуке, овакве одлуке Соломунљеве, где је закон увек тамо! Поред сваке наше одлуке треба да стоји Он, а не она цитирана по реченице, него Божија изјава! Живот, било како да ти је, али Живот мора да буде у центру! Бог је Бог живота!


Кад о Соломуну говоримо, онда ипак о данашњој ери требамо говорити. У данашњој ери, ако погледамо унаоколо, заиста шта је оно најдрагоценије у теби, шта је оно што хоће да одузму од тебе! Не твој новац! Не буди забринут! Није реч о твојој баканджи броја 44, ма какви...!  Није твоја физичка снага, ма какви...! Шта мислиш? То хоће да ти одузму! Хоће да ти завире у главу твоју и хоће да знају како размишљаш ти! То је најдрагоценије! За то се води битка! За оно што је Соломун имао, мудрост, знање у његовом мозгу, пошто у твом мозгу су твоја душа свиђа се то теби или не, центар твојих осећања и одлука! Ову твоју централу, централу знања хоће да виде! Увек! Ти како размишљаш! Овако праве увиђаје, мапе “ и хришћани” на нивоу душевних саветовања,  на нивоу политике, ово ради социјологија и свака друштвена наука! Ти како размишљаш?! Погледај само данас, ти не знаш како он размишља, провоцира те како би сазнао како ти размишљаш. И у истом тренутку учиниће кораке и ти нећеш имати могућност на самоодбрану! Не знаш напасти, ако си нестрпљив и своје мисли ћеш одати! И не само неразмишљајући, јер “...је ли и "наша слава" је важна то кад нас све више људи чита  на фацебоок-у, све више наших мишљења изнесемо, и све више цепамо наша уста, пошто сви смо велики...” и не примећујемо да ми смо они који сами изнесемо. И ове мисли морају да се сложе. Познавајући ове наше мисли сазнаће и решиће да би одузели твоје знање! Данас не треба знање! Данас не треба да размишљаш и зато траже, истражују на шта ти мислиш! Ако ја познајем твоје мисли, пословно могу да те искористим чисто,  ако ја познајем твоје мисли, онда могу и да  манипулишем с тобом! Ако ја познајем твоје мисли, мој си! И одузећу твоје мисли, јер сутра има да ти  усадим нешто друго! И у истом тренутку, моје мисли ће постати твоје што значи да од тог тренутка твоје мисли су под контролом! Каква мудрост, какве мисли нам контролишу, наш живот!? Наше одлуке Божија реч, закон контролише ли или изнели смо их и усадили су нам њихову!? Буквално главе су нам изменили! Какве одлуке имамо? Не примећујеш ли да хоће да нам украду наше мисли како би их изменили или укинули? Ти си потребан, само не човек који и размишља! Јер, ако не размишљаш, онда ни Божијег закона не познајеш, онда ти си далеко од тога  што је Соломун учинио, како је своје одлуке кроз Божијег закона мудро спроводио! Сад твоје мисли, твоје знање, твој мисао, то ће да одузму! Нису случајно рекли некад да је знање моћ. Суштина знања је мисао “...ако сам од тебе одузео твој мисао, онда власт сам ја...!” Ако ја познајем твоје мисли и могу да их контролишем, онда ти немаш никакву моћ ни над самом собом! А Бог хоће да будеш у стању Соломуна! У то стање да познајеш Божијег закона, Божији план и кад међу људима у свом правном оквиру и у граници своје одговорности имаш ситуацију у којој си принуђен да донесеш одлуку, онда то по Божијем закону конкретно и чврсто мораш изрећи, одговорити и онда уколико то и не разумеју! Не по свом, не са несигурношћу, не на побуњенички начин и стати на нечију страну! Не! Једино Божија реч, једино! Ово није фарисејство, ово је живот! Ради се о томе да твоје одлуке утицају на тебе, јер ако одлучујеш по некоме другом, онда онај други је већ ставио своју владавину на тебе! И онај који стави своје кандже на тебе, шапе, тај твоју смрт прижељкује! У почетку неће твоју физичку смрт, него смрт твог размишљања! Погледај само, на целом свету о томе лају, на целом свету образовање не вреди ништа, на свету сви су паметни и нико није паметан, на нивоу света образовање је толико ублажено да то више није знање, на светском нивоу знање као такво престало је да постоји! По целом свету је случај обожавање идола, својих мисли као богове, или нечег другог, познатих личности напр. су најважније ствари и не примећујемо да ова измена је у суштини против живота, и у ствари није само то што људе чини све више и више већем будалом, него и убицом! Убицом самог себе и других! Где стоји наше размишљање? Јер као прво имамо то вођство што нам је Бог дао на Јосифов начин, знам ко сам, знам шта ми је задатак, и знам шта ми је обећање. Ово Бог сваком посебно даје до знања! Ми само смо у стању да све ово покваримо, ми који умемо да измислимо нешто друго! Јер то ми је рекао неко други и тако ме већ мотивише са његовим мислима, и тако “...пастир...” је помажен. А не Христ! “Пастир” не иде пред тобом, него иза тебе као свињар, онај који беше "пастир" човек! Одузели су ти мисли, онај мисао који у јединству са Богом би требало да користиш! Јер тако удобно је! Јер удобно је то, кад неко други решава твоје ствари уместо тебе “...а и онако јако се добро осећамо, немам одговорност, много чега је добро у овоме....” НЕ! Бог ти даје одговорност, Соломунова одговорност није била мала “...тамо је дете, ту је мач...” Знаш ли колико оваквих одлука имаш у свом животу? Шта ћеш сад урадити? Но шта ћеш сад урадити? И тужно је, ако већ на нивоу човека не умеш да размишљаш, јер онда ни по Богу не разумеш да Божији закон у овој ситуацији шта даје теби! И баш због овога је потребно препорођење својих мисли, у духу треба да се препородим како моје мисли не би више били туђи, како би се почели рађати сопствени мсили! Увек нек ти Свети Дух јавља да у овој ситуацији је овако! И ово је обећање, одвешће те до целе Истине, и Он ће да ти пружи Његово вођство, ако затражиш како би те твоје мисли водио, а не да имаш неко људско вођење у свом животу да би у свом животу, у ситуацијама знао да одлучујеш! Соломун није сазвао Санхедрин и није сазвао сво паметно људство за ситуацију! А са друге стране Фараон јесте, који није знао шта значе његови снови, први корако му је био да сазове сваког паметног човека! Ни "паметни" људи нису знали одговор, ни књижевници, ни мудраци нису знали да одговоре или знали су, јер ако неко не јави да је ту један гатар који је испричао истину о овом и оном, да није било Јосифа, онда Фараон би морао да се ослони на неко наређење! Ако не би знали Христово сведочанство, Божију реч, онда ти би морао да се ослониш на човека! Ово и обрнуто је истина, нећеш познајеш Божију реч или је не познајеш и тако ослањаш се на човека! Од понедељка до суботе и даље. Са мислима, како стојиш са твојим мислима? Ово не значи то да ти сад мораш ући у једну пећину и да мораш сад ићи у офанзиву и ставити на главу неку ношу отпорну на радиолошки напад, зато да чисто не би ли случајно увидели у твоју главу...! Не ради се о томе! Мораш да будеш отворен, али ако треба да се каже, онда на Јосифов начин мораш да знаш Бог шта је хтео од тебе, мораш да знаш шта ти је задатак, и Бог је за то теби дао интелект, којег Он сам контролише, сети се, кроз Његов Дух, кроз Христов Дух! Сети се! Не смеш бити неодговоран код преполовљења једног детета, ти нр смеш убити Живота, Живот је изнад свега! И реч Божија Живота изнад свега! А све остало пусти Мени и сазнаће се истина! Тамо где је живот тамо ће се Живот и показати! Тамо где је Христ, тамо Истина и Живот иду заједно! Али ми морамо да Га заступамо! Не уз моћ, него као слуга са задатком! Наравно у овом тренутку морам да се повежем и са речи Хануке, пошто за време Хануке код Захаријеве књиге читају део о менори и у четвртој књизи у 6-ој песми је за нас говори тај део који се прикључује данашњој поруци:

   “А он одговори и рече ми говорећи: То је реч Господња Зоровавељу: не силом ни крепошћу него Духом мојим, вели Господ над војскама.“


   Ипак мора да се одговори, ако се деси било шта око нас у свету, ипак мора да се одлучује као Соломун, ипак мора да се каже као Јосиф! Код Јосифа и Соломуна исто је, исто је сведочанство које Бог даје Зоровавељу, наредба је иста и за нас! Не са силом и не са моћи! Јосиф није са силом, са моћи изашао из затвора, није са силом и моћи поравнао рачуне, није са силом и моћи преузео контролу над Египтом у Фараонљевој земљи, него са Мојим Духом, уз Божију вољу! Ово важи и код Соломуна, није са силом и моћи изрекао један напр. verdiktum “...овако, овако сам одлучио, довиђења...!” Не! Са Његовим Духом!

   Кад ова Библијска песма се зачује у Захаријевој, ове речи макабеја, који су пошли у борбу, што је постала легенда или присећање, свеједно, али за време Хануке се зачује, ова дивна победа је победа макабеја што јеврејство за време хануке слави као свој празник. Како се могло ово десити ? Искључиво тако што ова Библијска песма, обећање важи "кад седам човека победи непријатеља!" Не сила, не моћ, али ипак победа! Божији Дух се види у пламену свећа са светлима за потсећање и дан данас заиста подсећа нас на то да победа макабеја није се десило са њиховом снагом. За мене је ипак порука актуелна та да у Јосифовом животу ништа, али ништа није из своје снаге десило, али ипак су се велике ствари догодиле! Није паметовао, могао бих рећи да га је вода само носила! Све је тако од “самог себе” ишло, онако “чудно” зато што ово обећање из Захарије било случај у његовом животу! Не са силом, не са моћи! Не са силом и моћи требаш заузети оно место што ти је Бог дао, него верношћу, издржљивошћу, често у пробама, али пре свега са вером! Знам шта хоће Бог. Поверићу Њему, јер код Њега је моћ, сва моћ је Његова, Он је власник целе снаге Он и Он сам, кроз Његовог Духа, са Божијом вољом, кроз Христову владавину! Ово би требало да научимо за хануку, за резиме хануке и за искуство, ово за сведочанство, ово би требало да видимо у једном Јосифовском животу, ово би требало да видимо у једном животу једног краља ко је постао краљ, у Соломуновом животу! Не са силом, не са моћи! Са Његовим Духом! И Његов Дух може да контролише нашу главу, наше мисли како би Његову владавину и Његов посао радили и ојачали и како би били у њима! И последица овога је то што нас овако прихватају за Соломунјев народ и овако можемо служити према другима и не присиљавамо се на друге или дресирамо друге или владамо над некима са силом и моћи! Нема харизматизма, нема затезања! Он постоји и може да Те користи! Он постоји који је у светској историји Јосифа завршио, који га је завршио кроз свог живота и у свом животу све што је хтео, Он је, Он је ко је Соломуна  направио краљем, није га круна направила краљем, него та потчињеност Њему и Његовом Закону, Његовој вољи. Ово га је учинио краљем. Сви смо ми краљеви, на сопственој територији као напр. муж, као део породице, као отац итд...Сваки нама поверени задатак, које морамо урадити је “краљевство”! Али тог краљевства није у реду да га ти проглашаваш, него сам учинак мора да говори о томе да си у Божијој вољи, да си себе ставио са стране и тако твој задатак је предавање Божије моћи даље. То је валидација Божијег закона, то је испуњење Божије воље! Не ја, не ја!!! Знам ово је једна болна ствар, пошто и хришћанство је дресирано на оно “јА”. Не ти!!! Уз Снагу и Моћи, са Његовом снагом и моћи! И онда победиће Он, кроз Његов Дух кроз тебе може да убеди људе, кроз тебе може да да своја сведочанства, да кроз Њега можеш бити чак и краљ над људима, али равноправан краљ, јер Соломун је толико био отворен да су могла чак и две курве да му приђу! Ове две жене, које су пришле краљу! И ово је велики благослов да можеш и ти имати оно јединство и такву једностраност са свим људима, какав је био и Соломун са двеју курве и ипак си ти који може да одлучи, јер Бог ти је поверио Његову одлуку тј. у оваквој ситуацији то што је телесно, душевно на земљи, ти користи! Божија Реч је Духовна и кроз Његовог Духа твоја одлука је другима Живот! Ономе је Живот, Истина и Пут уједно наравно, заправо што је Христ! Значи ту нам се поставља то питање "заиста тако ја живим, заиста знам шта хоће Бог?!" Тако какоје и у Јосифовом животу знам ли ја кад и како треба да проговорим!?


Поменућу ту опасност ове ере по којој заиста намера им је та да ти не размишљаш и са тим твојим мислима које су украли већ или упознали, неће те само саслушавати него и искористиће те! Све што сазнају од тебе, користе то. Само да ти ово не постане корен параноје, ово је само једно просто владање и процес убиства! Волео бих да знам о чему размишљаш! И кад ти неко овакво питање постави, онај неће да ти помогне или да да Божију Реч, него у највише случајева намера му је да те потчини њему, како би могао да ти убије или да промени твоје мисли! То је питање, како размишљаш! Дневно одиграмо ове наше друштвене игре “о чему ли размишља он....”!? Не, ја тако размишљам како Бог хоће и у том моменту на овај начин има живота између нас, у нама, у нашој породици, у заједници у Христовом Телу. Не о томе треба говорити како ти размишљаш, јер то је већ шах, то је већ друштвена игра, то је већ лоша гладијаторска игра, тамо је већ неко губитник. Тако постави питање “по овом питању, у овој ситуацији Бог шта мисли?!” Јер Бог је Своје мисли већ саопштио на све и на свакога, на функционисање целог створеног света! Ти шта мислиш?!... Извињавам се, не интересује ме! Ни то ме не интересује шта ја мислим. Али то тебе нек итекако интересује како да нађемо заједно Божији мисао, вољу, нек да те изузетно интересује то. Јер само у томе има живота! Иначе поубијаћемо се међусобно “раздвојићемо дете” ,владаћемо, али неће бити Краља, оно раздвојено дете никоме неће требати, милион проблема има. Ако тражимо мисли другога, а не виђења која нам Бог може да да кроз Његовог Духа.  Размишљати, размишљати, пази каквом главом размишљаш, јер данас твоје мисли често као ватру могу да угасе, на сваком нивоу функционише то искориштавање твојих жеља и свега, сваку људску слабост или те зато учине слабим како не би могао размишљати и то на хиљаду начина, свако то истражује на шта ти мислиш! Имаш једну једину одбранбену могућност против ове опасности, једини начин да преживиш на овом свету и све је нам то јасније, мисли како Бог мисли! Немаш другог избора, иначе борба, рат, братоубилачки рат, смрт, серија лоших одлука са ножем, мачем и осталом. Једина наша могућност је за одбрану наших мисли је Божија Реч! Једина шанса. И због овога хајде нек причамо о Божијој Речи, а не о нашим мислима и због овога нек причамо о Божијим мислима “шта је мислио о овом створеном свету, шта је мислио о теби, о мени и о свему!" ОН! И нек те не занима шта си мислио о себи, ни то шта си о њему ти. Тражи то виђење од Бога како “онога” да видим у каквом светлу и можда ћеш се променити у свом виђењу, можда променићеш се у размишљању скроз, можда променићеш се у својим односима, можда ућићеш у контакт са другим људима на Божији начин. Једини услов за то је да све то не уз силу и моћи. И заиста не би никог навео на покајање, не би никога са силом ослободио, али ако неко пита, морам да кажем да по Божијем закону потребно ти је да се ослободиш, потребна ти је снага, али не моја, искључиво на Његова! Ако кажем тако да не уз снагу и моћи стављам тамо, него уз Његовог Духа, јесте тражи то од Његовог Духа да донесе Божију вољу и Христову владавину на твој живот, јер човек је неспособан да те намести на твоје место, победити те може, владати над тобом уме, дресирати такође, да те закључа у кавез то зна, да те уведе у војску такође, у заједницу, у политичку странку, у државу, у нацију итд. Али теби где је твоје место?! Само тамо где је један Краљ, једна Снага, једна Власт, Кога свако би требало да познаје, пошто “нашег Оца” сваки дан изговоре чак и неверници! "...Јер је Твоје Царство и Сила и Слава ..." Но, ако ово можеш да изговориш не само "тако” него и из срца, онда заправо можеш признати и то да “ја немам” ништа, онда ти познајеш суштину ове Речи хтења, искусићеш и то да у твојим одлукама  донећеш живота, животе ћеш спасити и нећеш зрачити смрћу! Јосиф и Соломун је два примера, Јосиф је то што нама изјављује Бог, ово ти је пут твога живота и ово требаш да радиш! Ово је сваком човеку од рођења изјавио, пошто је дао и на само човечанство  Своју изјаву, али и на нивоу свакодневнице такође важи “то и то је мој задатак...” узми Божију Реч  и готово! Добићеш одговор на то!




                                                                         


 

 

 

Copyright © 2005-2017Шофар, Заједница верника Јевреја у Јешуи ХаМашијаху

JHVH NISSZI


Copyright © 2005-2017 Comunitá SHOFAR
http://kehilatshofar.com