Учења

 

 

 

 

ШАБАТ ШЕМОТ
Изазивање на обећања

5.1.2013


   
                                                                
  
  Орбан Бела:



Шабат Шемот! Код Мојсиејеве друге књиге смо, седмични циклус почиње од првог поглавља  Шемот! Дакле у првој песми је овако "Ово су имена синова Израилјевих..." Сигурно познато је Шем, а множина овога је Шемот. Ово поглавље друге књиге овако почиње: Ово су, ово су.., ту је реч абаб “Ово су имена Израилјевих..." што значи да се прва књига ради о животу Јакова и Израела. Наставак Јосифове приче је друга књига, а ни Мојсиејева пета књига се не може отцепи од осталих! Кад сам овде овај део наглас прочитао, било би добро познавати тадашње историјско време тј. Јаков је умро, прешао у Ханан, Јосиф је такође умро, а за њега остало је само оно обећање “...кад пређете, онда пренећете, ПРЕНЕСИТЕ...!” Преузео је обећања од браћа. И овде се деси једна ера и у току је промена ере “...Јосиф умре и сва браћа његова и сав онај нараштај..." и нису знали ко је Јосиф, читам осму песму: "Тада наста нов цар у Мисиру, који не знаше за Јосифа И рече народу свом: Гле, народ синова Израилјевих већи је и силнији од нас. Него хајде мудро да поступамо са њима, да се не множе, и кад настане рат да не пристану с непријатељима нашим и не ударе на нас и не оду из земље."
   
У друштву, на властима биће хаоса, египћанског Фараона, његову династију су отерали хиксоси назад у Азију, они који су до тада владали у египту, страна власт је била, и тако рећи формирала се национална влада, хоћу рећи националног фараона су изабрали. Национална, ја у ову реч не бих да улазим, ни упркос актуелној ситуацији, ни да вучем паралел између.., али промена значи то да у ова национална , овај систем уз помоћ Фараона функционише који је заживео у Египту. Ова владавина наравно није ишла само против хиксосе, пошто била је страна владавина скоро из редова скоро пастирског народа из Азије, него су кренули и противу свих којих су се бојали, противу свих дошљака. И стиже први корак у страној земљи у правцу Израелјевог народа “...шта ће бити, ако нас нападну, где ће да се уклопе, биће ли националисти, да ли ће припадати нама или придошлим непријатељима...?!" И са овом сумњом практично с мржњом уз непрестаних пратњи, у страху су пратили народ Израелјев, његову раст, раст 12 племена! Значи испоставила се љубомора само једном променом власти. Ја нећу вући историјских паралела, али у суштини код сваке промене власти, код сваких промена владара чињеница је. Ко је тамо одмах постаје сумњичав, ако није такав какав сам "...ја...". Значи или ће бити као "...ја...!" Направићу већег каманијеа, једну такву владавину где су сви националисти и сви припадају њој или је сумњичав и пробаћу да га убијем. Пробаћу владати над њим, пробаћу да спречим његово ширење, плодност, да га има све мање “...нЕК НЕСТАНУ...”. Ово је случај у политици, у друштву, између народима свуда све до данас, сасвим данашња прича и сасвим је општа традиција! Кад читам Библију, ја бих ипак о томе говорио шта се ту догодило са Израелјевим народом, синовима Израилја "И синови Израилјеви народише се и умножишe се, и напредоваше и осилише веома, да их се земља напуни." тачније “Осилише...!”  Ова реч је и у  оригиналном “Еру” није сигурно да владавину значи, него може да буде и одбрамбена снага. И кад о овоме говоре “...оДАКЛЕ ИМ СНАГЕ..” одакле та снага, репродукција, одакле та плодност што је практично важило само за мушкарце, одакле то да је њихов број мушкараца порастао, а уз  то и снага народа паралелно, пошто у то време деца и жене у оном времену нису биле евидентирене у пописима становништва, а што се снаге тиче тамо још мање. Одакле све то? Шта је Израелјев народ уопште тражио у Египту? Израелјев народ није из добре воље био у Египту, али ипак уз Божију вољу. Није из добре намере био тамо, али ипак уз Божију вољу.
Није са добром намером, него због непослушности племена Изабраног, Израелског народа су били у Египту. Зато што после Јосифове смрти наследили су богатство, привилегије наслеђенима после Јосифа, такорећи били су близу “ватре.” Они су се јако добро осећали у Египту, они јако нису хтели да буду део онога што им је Бог дао у Ханану. Нису хтели да започну један нови пут, практично нису хтели да закораче у једну несигурну веру. Зато ово је за нас апел., јер Божији план од нас независно функционише. Немојмо ни мислити да су се зато умножили, да су се зато оснажили, пошто им је Бог потписао њихово обогаћење у Египту, како би се умножили, како би и даље носили благостања и богатство из времена Јосифа. Божији план и упркос томе, ако ниси на добром месту, непрестан је, па и умножи те, и осили те те и у таквом стању! Дванаесторо племена, Израелјев народ имао је ту могућност да се подигне и оде. Пошто били су у том статусу, у тој ситуацији да су могли сами отићи. Из књиге можемо прочитати да их је било свуда на многим местима, умножили се, снагу су представљали. Шта би их коштало? Неко би стао тамо и “кренимо”! Ово није наш дом, иначе знамо да имамо једно обећање. Пошто преко предака, преко Јакова и Јосифа, пошто и он уз речи“...Кад пређете...” се опростио од редова живих. Знали су где треба да буду, имали су могућност. Увек имаш могућност. Увек имаш ту потребну снагу за следећи твој корак “јак сам, услове имам и могу да испуним оно што је Божија воља. Могу да испуним! Ако не учиним, онда стиже промена режима! Онда следи то да Бог пушта на тебе Египат. Бог пушта на слободу ту снагу која ће тебе лепо ослабити, лепо истребиће твоју децу. Он је тај који допушта, није да ће их на тебе напујкати, али то је последица твоје непослушности и грехова! Недвосмислено је то да код Бога има један период стрпљења докле могу ја ићи у Египат, у Ханан, све док не схватим да за мене ту више нема места, све док ми Бог не објасни да “...НЕ ВИДИШ ДА ЈЕ НОВИ ФАРАОН...” да си овде већ непријатељ. Бог и кроз историју и самог јеврејства и дан данас буди “...НИСИ ТИ ТОЛИКО ЈАК, СХВАТИ ВЕЋ, НИЈЕ ОВО ТВОЈЕ МЕСТО, ДО САДА БИО СИ ЈАК У СВАКОМ ПОГЛЕДУ, ВИДЕЛО СЕ НА ТЕБИ." Бог те је припремио на испуњење твог одазвања и ниси ишао, сад ћеш да испуниш, али за ово молићеш се! "ПУСТИЋУ ГА!" Само због тога што Израелјев народ сад није био послушан, што није пошао кући следећи корак је исти што и овде
“ДОБРОВОЉНО ЋЕШ ОТИЋИ, САМ, ОНДА КАД ЋЕШ ДА СХВАТИШ ДА ТИ ОВДЕ НИСИ ПОЖЕЉАН" онда када ће те скратити егзистенцијалне могућности, када ће лепо да те упосле на градњи њихових малих складишта за жито и оружја, када ће да те потчинити једној владавини. Онда схватићеш "...ал би било добро да сам отишао, ово није место за мене...!” Исти је случај и са Христовом Телом са Месијином Телом, исти је апел и за њих из ове приче.
   
Свет је у промени, следи други господ и овај већ не познаје Христа. Оном већ бодеш очи, за њега ти си већ непотребан, боји те се и рећи ће “...иСТРЕБИМО ИХ, СПУСТИМО РУКЕ НА ЊИХ, УЧИНИМО ИМ ЖИВОТ НЕМОГУЋИМ, И СВАКО ЊИХОВО УМНОЖЕЊЕ, СВАКИ ЊИХОВ УЧИНАК КОЈИ ДАЈУ ЖИВОТ УКИНУЋУ!” Рачунамо ли на ово? То је питање. Рачунамо ли на то да смо данас јаки, данас имамо и масу да кажем, сад имамо услове за испуњење свовјих места, одазвања, своју мисију, ако их не испунимо, испунићемо их! Та генерација која ће верна бити Богу, пошто дугачак ће бити ово скитање кроз 40 година у пустињи, али ко је Богу веран ући ће у Ханан! Јер Бог своја обећања због тебе неће да промени и показаће да си ти био тај који је одиграо своју снагу, своје могућности. Ону снагу, моћ, плодност које си имао овде, могао си да искористиш на један егзодус. Могао си да искористиш на то да “...нећу бити под владавином тамо...!” Пошто та Снага није била мала, бојали су се је! Није мала снага, јер је још и порасла, још се и умножила. Постојао је нетворк, мрежа, свуда су били тамо, као што и данас. И нису узели у обзир Божију вољу, и грешка је почела тамо кад нису решили своје ствари код Јосифа. Кад код Јосифа нису решили ону ствар "...ја сам га бацио у бунар...!"

Кад стигнемо на крај Јосифове приче тамо већ можемо прочитати оно “...нО ШТА ЋЕ СА НАМА УРАДИТИ, ОТАЦ ИМ ЈЕ УМРО, ЈАКОВ ЈЕ УМРО, ШТА ЋЕ СА НАМ ЈОСИФ УРАДИТИ...?" Неверство је био присутно и у Јосифу и у Јосифовом одазвању и у његовом виђењу, и тако их је страх и непослушност вратила назад у Египат! Вратио их је, где им је Бог показао колико се бојиш, неверан си, онда ..."ДАЋУ ЈА ТЕБИ, ДАЋУ ЈА ТЕБИ ПЛОДНОСТ, МОЖЕШ ДА СЕ УМНОЖИШ, ДАЋУ ТИ СНАГУ, ДАЋУ ТИ БОГАТСТВО, КРЕНИ...!” Ја мислим, ако добро размислимо ово у нашем животу није једном нити двапут се десило. Били смо неверни, непослушни, због својих жеља нама су биле укусније краствавци и лук из Египта. Јако нам се допала та егзистенција и удобност Египта и за последицу непослушности и неверства често нисмо приметили колико нас је Бог обогатио, како нас је умножио, и ово зато ти је учинио како би ишао оним путем којег сам ти "...ЈА ИСПЛАНИРАО”! Колико и колико талената само бацимо, колико и колико талената само за своје циљеве искористимо, које смо добили као потребне таленте за наш животни пут. Јер осећамо се добро, "јер ми смо добри држављани Египта, и тамо се може добро живети, па добар човек је добар човек, зашто да буде човек религиозни хришћанин овде, па ја сам добар човек, па ту је етика, па нек ми каже неко да сам грешник или да нисам...” И не примећују то да оно што им је Бог дао то не искоришћавају на то што им је Он дао. Није ти дао зато да би ти био добар човек у лошем свету, у Египту, јер овај свет се променио, мења се и мењаће се! У погрешном правцу! “НИСАМ ТИ ДАО ЗАТО КАКО БИ ТИ ОБОГАЋИВАО ЕГИПАТ, НЕГО ЗАТО ДА БИ МОГАО ИЗАЋИ ИЗ ЕГИПТА БОГАТО, ДА БИ МОГАО ИЗАЋИ СНАЖНО СВОЈЕВОЉНО, ЗАТО САМ ТИ ДАО!” Колико често се дешава да из свог неверства ослабимо, да нам не заживи ни један наш мисао, толико смо слаби. И толико се добро осећамо да ни не кренемо. Десило се "...имам шта јести..." егзистенцијалне ствари су нам се средиле, све нам је у реду, Јосиф нам је све средио. Поред Јосифа нам је ишло добро, Јосиф је умро а ја остах "Христ је умро, па мени је добро и онако без Христа и иначе добро сам хвала...!” Али докле ће ти бити добро? Шта ти је гаранција да сутра у свету неће се десити нека промена у редовима "официра"? Неће се мењати тако што ће пристизати непријатељи који ће да владају. Откуд знамо да у току тих промена где стојимо ми и шта нам нуди следећи владар? Откуд нам безбедност? Ја мислим да не можемо бити у безбедношћу, јер ако је Бог дао један план, тај план мора да се испуни! Христово Тело се не може реализовати у овом свету, под владавином фараона. Јеврејство не би требало овде да се доживи, него тамо где је то Бог показао и онда, ако је то тешко! И ја бих се замислио кад бих сад требао да одем у Израел, не би то било само непознато, него и тешко, али морао бих кренути, ако Он каже. И не би требало овде све да потрошим што потрошим овде у Египту. Знамо ли да Бог увек да довољно да би се Његов план испунио!? Даје умножавање, даје снагу, само ми не живимо с тиме. И пошто не живимо с тиме зато у Египту одмах се појави непријатељ за неколико минута и пошто нисмо на свом месту зато бабице добијају наредбу “...убиј дете...”! Достижу нас те наредбе и дан данас као што “...нису нам потребна онолико закона  више и друго, није потребно да се мисли на то, убиј живот...!” И редом стижу остали који убијају твоја богатства, све оно што ти скраћује живот, све оно што одузима умножавање, и све оно што спречава егзодусе на своје место, то повећава.

Али добра вест је ипак то као што и тада тако и данас научићемо да се молимо. Научимо најзад да се молимо. Требало би да се учи из ове целе приче да наше неверство и наша непослушност ипак узима позитивни преокрет баш тада када научимо да се молимо. Само да не проклињемо Бога! Само да не псујем наше претке, а ни присутне! Оно што је у Египту, је наш рад са блатом, принудни рад је последица нашег неверства и непослушности. Тамо где си то је твоја журка! Свиђа ти се то или не! Не потражуј спољашње непријатеље, не тражи их, свет иде, а твоје обећање или ћеш испунити ли нећеш! Или си у сукању света, упадаш у таргет и нападаће те. Свет иде даље. Бог зна како иде даље овај свет, ти још не знаш. Бог ти је дао прилику за излазак, циљ, да не мораш бити тамо. А ти сад добро се осећаш, јер имаш лука и краставце, као што касније плачу у пустињи “ ал је било лепо...” Чињеница је да је  тамо било шта је било “...имам егзистенцију...”  рад са блатом је мало претерано речено, јер јеврејски народ није био непрестано у робовским пословима и само један део од њих је био у чепричарењу, могао бих рећи били су у јавним радовима у оној земљи, а не робови. Пробали су их стављати лепо под контролу, јер и у Библији стоји тако, као што Библија пише надзорнике је ставио изнад њих, једна контрола. И данас кад погледам около свуда је једна контрола. Не примећујеш, шта тражиш ти овде? Неће те убити, за то су мали, за то су кукавице, јер знају да си јак! Знали су и о Израелу да је јак, и да их је много. Велик је то залогај "...пА ОНДА СТАВИЋЕМО ИХ ПОД КОНТРОЛУ, НАДЗОРНИКЕ ЋУ СТАВИТИ ИЗНАД ЊИХ ЛЕПО...!” Ма колико да је чудно, али као што је било и у логорима смрти, јевреје су ставили за капое!” Надзорници су из сопственог народа!

Историјски паралел, погледај само цркве како ће потраживати морал! Надзор ће функционисати, о овоме говорили смо у пар речи и морам рећи да морал у самој себи није морал! Морал у самој себи је ништа! Морал и потраживање рачуна иду заједно. Кад неко врши морал тај врши и потраживање рачуна који се зове контрола и твој капо ће бити онај који ће ти морал набити за врат. У име Библије! Можда ти се чини да је чудно, али иста је ситуација и у Египту. Не смеју и зато се одлучују за надзорнике. До сада си радио слободно, био си богат, имао си све услове, сад радиш са надзорницима у јавним радовима фараону “и ја те контролишем....” Научићемо ми да се молимо, јер ако ниси приметио живимо то време! Јер, ако ниси приметио тај део хришћанства који је Христов управо то доживљава, јер капои се захваљују, добро им је. Управо држе “недељу молитве”! Сви заједно у Египту  и са осталим обожаваоцима идола. Њима је “...хвала лепо добро нам је...!” Али биће оних који ће плакати и молиће се Богу. И њих Бог поново учини богатима, поново их оснажи, као што и читамо касније код егзодуса, подигнутим рукама са благом добијених од Египћана излазе! Бог и даље води бригу о онима који поново кажу “...јесте знам и прихватам и хоћу твоју вољу!” Вера и
послушност поново ће да буду благословена! Проблем је више то што ми без вере и послушности хоћемо само благослов. И ово се зове Египат. Нама злато, нама сребро треба итд. исти смо као што је био изабрани народ тамо у Египту “...добро нам је овде у Египту...”, али ко дарове потражује овде, мора да буде свестан да креће нови владар или већ је и дошао на власт! Стара власт је отишла. Стиже један нови владар! И нама није потребно размишљати ко је нови владар. Оном владару Божији народ неће се допадати! Оном владару ни јеврејски народ се неће допасти! Оном владару ни јеврејски народ у Христу неће се допадати. Јер боји их се! Схватимо већ да се и Сотона боји! Боји се јевреја и верника у Христу. Зато ми ставља капое за врат, зато ставља контролу, надзорнике “..и СТАВИЋУ ИМ ЗА ВРАТ ТЕШКЕ ПОСЛОВЕ...!” Убити нас не сме! Али тамо је. Колико оптерећења ћеш сад добити. Погледај само од јануара колико обавеза ћеш имати и бићеш под надзором! И не можеш им побећи! Немаш где. Јер овај Египат је већ цео свет. Овде владавина фараона већ овако изгледа. Али ипак имаш једно обећање! Ти мораш поћи у Ханан “ЗАТО САМ ТИ ДАО ТВОЈА БЛАГА, ЗАТО САМ ТИ ДАО УМНОЖЕЊЕ, ЗАТО САМ ТИ ДАО СВЕ ДА БИ СТИГАО У ХАНАН!” Ниси пошао, нећеш имати ни блага, ни ништа, али ако хоћеш поћи “ПОНОВО ЋУ ТИ ИХ ДАТИ!” И то преко египћана. Знамо ли да живимо ову еру? Свесни смо ли, јер ово је сад јако озбиљно? Знам, ако сад кажем, није ми да плашим икога, али ово је тужна чињеница! Лаже тај човек самог себе који не примећује нове и нове намете у виду нових пореза или било чега. Задужења! Непрестано добијаш нове контроле изнад себе и контролу,  контроле над контролама, ти овде било шта чиниш под контролом си већ! Већ се изградио надзорна мрежа. Стара надзорна мрежа служи већ новом краљу. Ти си само једна алатка. Живиш, радиш исто, али све под контролом, надзорором, владавином фараона. Не примећујеш египта? Зашто лажеш самог себе? Али задатак је “МОЛИ СЕ!” Бог чека само да Му проговориш “...јесте нисам отишао кући, нисам прихватио Твоје одазвање, нисам приметио да све оно што си ми дао, је због тога што нисам веровао ни Јосифу, нисам веровао ни Јакову, нисам поверовао шта су они испунили шта су ми предали, ја све то нисам ни прихватио...!” Ја од Христа нисам ни примио свој задатак! Ја од јеврејских предака нисам примио оно што су они добили на Циону! Дужан сам!” Дужан сам уз послушним, оданим животом “...хоћу да кренем!” Јесте дужан сам! Знаш ли да си дужан једним обећањем? Знаш ли да си дужан? Јер сусрет са Јосифом морало је да се деси у вери код једанаесторице! Јер после сусрета са Христом ти си требао да кренеш. И тамо су били благослови. Ниси приметио?Ниси ни приметио колико си постао богат кад си срео Христа? Ниси приметио колико тога си добио да би кренуо даље? Ниси приметио? Ниси приметио ти јеврејину колико си добио? И не користиш то? Питаће те зашто не користиш све то? Јер су поверили нешто теби. Јер “тако је добро бити јеврејин, и шта ти ја знам шта још..." Ипак је неки ранг, па интересантно је, и много тога, онаква мала египћанска игра је ово. Ниси приметио да Бог није дигао своје руке од тебе. Ако их подигне, ни онда неће престати Његова намера. Морамо да прођемо кроз Египат! Ако не кренеш одмах, онда Он ће рећи куда требаш ићи, тамо ти је твој Египат. Тамо кад у свету доживљаваш свој верски живот, кад ћеш у свету бити хришћанин, бићеш под једној тоталној контроли и под принудом. Сви ћемо бити тамо, али Богу хвала и тада је било и сад има оних који из народа, без имена се моле Богу и Он је увек послушао народово прошење и врисак. И сад овде у јануару слободно могу рећи има ту задатака на претек. Јесте може да се плаче. Може, не бојати се, него плакати. Нисам тамо где сам требао бити "нисам кренуо, мада Ти си ово хтео и све имам за то..." заиста све је било дато. Волео бих кренути. Волео бих кренути. У овој години могуће је ослобођење из оног Египта који је све јачи. Могуће је ослобођење. Може да се крене! И овде не само на друштвеном нивоу говорим, него и код ситнијих ствари. Толико, али толико падамо и на најмањим Божијим обећањима “...хвала лепо, добро ми је овде, шта ће мени тај Ханан, зашто требам ја да служим према неком другом човеку, добро сам ја овде на земљи фараона, у свету, знају сви да сам јеврејин и знају и то да сам богат и добар, немам ја никаквих проблема...!” То чекаш да ти Бог каже да имаш проблема? Јер, ако кажеш тако да немаш никаквих проблема, на то ће Он само толико “...ДОБРО! ПА ОНДА ПОГЛЕДАЈ СЕ. ПОГЛЕДАЈ ШТА ЈЕ КАД МЕНЕ НЕМА И КАД НИСИ У МОЈОЈ ВОЉИ И У МОЈИМ ОБЕЋАЊИМА, ПОГЛЕДАЈ САМО КО СИ...!” Имаћеш бога над тобом, биће господа, биће над твојом главом контрола и неће бити благослова закона, него надзор ће бити над тобом. Биће над тобом закон, али не "МОЈ ЗАКОН!" Измењаће се ствари, Краљ, закон, обавеза, све ће бити, али другачије! Обавезе ће бити свезе, ланци. А што је нама обећање то није обавеза, него јако добра ствар. А што је богатство то може јел да?! Јер треба то свакако!? Потребан им је твој IQ и сваки твој таленат, тамо у свету, треба за градњу складишта оружја, јер спрема се следећа борба, и треба покрај границе да се изграде Рамсес и други град. Треба, јер фараон у другој рунди већ тебе хоће да користи у свом рату. Ти си хранитељ војске, ти си принудни радник. Не примећујеш ли да си роб радник овде у Египту сад? Ти, ко си неко био, ко је добро живео, само један је био проблем, што не на свом месту. Један проблем је био. Не на свом месту, у Египту нећеш се добро осећати. Божија љубав је и то кад јеврејству каже “НЕЋЕШ СЕ ДОБРО ОСЕЋАТИ ОВДЕ!” Није казна већ последица. Није ово казна хришћанству, последица је. Није ишао напред. Покајао се, вратио се у свет и није ишао. Није изашао у Месијину владавину. Није отишао у Ханан. Није упознао ни самог Краља. Умро је Краљ, нема Краља, нови Краљ. Умро је Краљ. И, ако бих сад погледао около, не волим кад хрисшћанство лаже, да нема Краља. Има свега само Христа нема. Нема Краља, нема Јосифа и што је јуче био и то је умро, са фараоном на челу у свету дувају другачији ветрови. Овде се дешавају ствари попут замена места на врху, овде се друга владавина спрема. Већ си му у рукама. Сутра ће да се окрене и биће активнији. Сутра у свему ће да уведе контролу. У свему хоће да влада, све у своју корист хоће да му испуњаваш, он ће бити краљ, он ће дати закон и тебе тако како је има да те огули. А с друге стране Бог, Који хоће да те благослови.

И заиста је питање да ли видимо у овој ситуацији?Шта видимо уопште? Уопште говоримо ли? Уопште јављамо ли у овом моменту или шепртљамо, јер Бог увек има људе ипак, увек има алатке, увек има вољу. Паралелно са седмичном циклусом и са Мојсијеом две хафтаре има, једна је  Исаија, ја бих ипак узео Јеремију, сефардит. Јеремијина прва књига од прве песме почиње:  "РЕЧИ ЈЕРЕМИЈЕ, СИНА ХЕЛКИЈИНОГ, ИЗМЕЂУ СВЕШТЕНИКА КОЈИ БЕХУ У АНАТОТУ У ЗЕМЉИ ВЕНИЈАМИНОВОЈ КОМЕ ДОЂЕ РЕЧ ГОСПОДЊА У ВРЕМЕ ЈОСИЈЕ СИНА АМОНОВОГ, ЦАРА ЈУДИНОГ ТРИНАЕСТЕ ГОДИНЕ ЦАРОВАЊА ЊЕГОВОГ. И У ВРЕМЕ ЈОАКИМА СИНА ЈОСИЈИНОГ ЦАРА ЈУДИНОГ ДО СВРШЕТКА ЈЕДАНАЕСТЕ ГОДИНЕ ЦАРОВАЊА СЕДЕКИЈЕ СИНА ЈОСИЈИНОГ НАД ЈУДОМ,  ДОК НЕ БИ ПРЕСЕЉЕН ЈЕРУСАЛИМ, ПЕТОГ МЕСЕЦА. И ДОЂЕ МИ РЕЧ  ГОСПОДЊА ГОВОРЕЋИ:  ПРЕ НЕГО ШТО ТЕ САЗДАХ У УТРОБИ ЗНАХ ТЕ; И ПРЕ НЕГО ИЗАЂЕ ИЗ УТРОБЕ, ПОСВЕТИХ ТЕ; ЗА ПРОРОКА НАРОДИМА ПОСТАВИХ ТЕ. А ЈА РЕКОХ: ОХ, ГОСПОДЕ! ЕВО, НЕ ЗНАМ ГОВОРИТИ, ЈЕР САМ ДЕТЕ. А ГОСПОД МИ РЕЧЕ: НЕ ГОВОРИ: ДЕТЕ САМ; НЕГО ИДИ КУДА ТЕ ГОД ПОШАЉЕМ, И ГОВОРИ ШТА ТИ ГОД КАЖЕМ. НЕ БОЈ ИХ СЕ, ЈЕР САМ ЈА С ТОБОМ ДА ТЕ ИЗБАВЉАМ, ГОВОРИ ГОСПОД. И ПРУЖИВШИ ГОПОД РУКУ СВОЈУ ДОТАЧЕ СЕ УСТА МОЈИХ, И РЕЧЕ МИ ГОСПОД: ЕТО, МЕТНУХ РЕЧИ СВОЈЕ У ТВОЈА УСТА. ВИДИ, ПОСТАВЉАМ ТЕ ДАНАС НАД НАРОДИМА И ЦАРСТВИМА ДА ИСТРЕБЉУЈЕШ И ОБАРАШ, И ДА ЗАТИРЕШИ
РАСКОПАВАШ, И ДА ГРАДИШ И ДА САДИШ. ПОСЛЕ МИ ДОЂЕ РЕЧ ГОПОДЊА ГОВОРЕЋИ: ШТА ВИДИШ ЈЕРЕМИЈА, ЈЕРЕМИЈА? И РЕКОХ: ВИДИМ ПРУТ БАДЕМОВ. ТАДА МИ РЕЧЕ ГОСПОД: ДОБРО СИ ВИДЕО, ЈЕР ЋУ НАСТАТИ ОКО РЕЧИ СВОЈЕ ДА ЈЕ ИЗВРШИМ."
  До овде бих читао. У то време, у време Јеремије по набрајањима можемо сазнати у каквом је стању био, само Јуда је сачувала Божију веру усред јеврејства, усред Израела. Потом позове једног човека који скоро да Му се и супротстваља. Каже он касније и друге ствари “...добро си ме наговорио Господе на целу причу и на цели посао, а уз свега још и овакво стање, млад сам, не разумем се ја у ово...”
   И као што овај седмични циклус почиње “ИМЕНА” узећу ову паралелу ипак. Као што је Израел био у Божијој вољи међу 12 племена, у њему је био и савез, у њему је било и име, у њему је било и законодавство, све је било у њему. Тако изјављује и Јеремији “...ПРЕ НЕГО ТЕ САЗДАХ У УТРОБИ, ЗНАХ ТЕ...” Нек схватимо већ да лично, пре нашег рођења Бог је већ имао план за нас. Већ је одлучио о томе шта ће теби да да. Понуди ти “да или не." Не будимо у томе као напр. “...у овој ери у овој ситуацији ја ово не знам, ја не знам да говорим....” Ни ја нисам говорио. Био сам приморан. Био сам, али за то треба много штошта. За то треба виђење, да би могао неко испунити тај задатак, сви би требали испунити. Истребљуј, обарај, раскопавај, сади! Па, у данашњици ово баш и не волимо. Овде већ све треба да се гради, улепшава, све треба направити на огромно. НЕ! Нама је задатак друго, овде кад свет говори о некој новој ери, онда и ми на оном плацу где Бог хоће да гради, тамо је много корова и много грмаља које су на дивље израсли, требају да се исчупају. На путу су. Цркве, конфесије, теологије, догме сметају на Божијем путу. Нарасли су на оној територији где је Бог хтео да гради. Истреби их! Узми мотику, узми чаканац, узми руку своју, и јави “ово је заиста коров, ово је из овога израсло, одатле, и нема никакве везе са Христом...." Нек буде то "закон" а који се још и вади на Библију, догма, теологија или црквена дисциплина или било како да га назовем, није му место овде! Као што и зова или друга врста багрема како расту, тако си у борби са њима. Сад кад су Закона одузели, све чешће чујем “...нисмо под законом, ми смо већ слободни...” све је више корова! Све више дивљих клијања, све више смеће израсте. Сад треба рећи, ово зелено неће бити плодно. Сад треба бити баштован, а не кад је већ нарасло на дебљину жбуња. Кад је још ситно и видиш да од овога неће бити плода и неће бити корисно и оплемењиван, већ онда треба. Сад треба бити сељак. Сад треба да схватим шта је оно што требам да извадим, да истребим. И да после вађења треба да и их уништим. И семе њихово, на ватру са њима. Ма колико данас није по пропису, корова треба запалити. Кад човек преоре, онда понекад запрепашћен је колико семена уврти. Које тамо чека да израсте. Семена од корова деценијама могу да чекају док израсту једном. Много су издржљивије, много јаче трпе “метеоролошке услове.” Морају да се истребе. Очистити, ослободити треба наш живот. Очистити, ослободити тако да ни трага не остане, запали их! Божија Реч нек те пече, нек те прочишћава заиста као што и златар ради. Знам да је болно, знам да је Божија Реч непријатна, што није "IN" али погледајте башту, већ је сва од корова! Већ сад. Неће бити плода. Коров је увек јачи. Коров је у стању да подигне и једну целу кућу. Уђе у пукотину куће и разбаци зид. Чак и зова или нека обично жбуње, а не говорећи о јачим дрвећима, подигне је. И ја сма имао борбу са багремом, хтела је подићи ћошак куће, нисам га ни приметио. Уништи га! Очисти већ тај крај. Овде Бог хоће да гради. Овде у твом животу. У твоју породицу, у овој земљи, свуда хоће Бог да гради. Божија црква је Христова земља и Христова владавина није неко земљиште од неколико квадрата. Није мали ватикан-велики ватикан, то је свет. Почни. Почни да би почео уништавати, почни да би очишћавао, извуци га, почни и руши. Колико, али колико грађевине би се могло дигнути у ваздух, озбиљно кажем да ни динамитом не би могли. Огромне су грађевине. Огромних покрета има и свуда је тако лепо исписано! У Божије Име. Узео си ли већ чаканца, јер неће бити новог. Држиш ли већ у руци оно чиме рушити треба? Јер неће бити новог. Снове које си сам смислио спреман си ли да их разбијеш? Јер неће бити новог. Егзистенцију коју си сам изградио спреман си ли да разруши ти, како би се уместо тога нешто друго изградило? Јер неће бити новог. Твојих жеља измишљених сањарија хоћеш ли их већ једном дигнути у ваздух? Јер неће бити новог. Можеш ли да схватиш да одазвање Јеремије и наше свих нас, јер једино Јуда је очувала веру у Бога, оно мало, и у оном малом треба да буде звук пророчански. Оно мало што је, мора да проговори у њима, тај звук пророка што је Христова Реч. Порушићу и изградићу! Али опет је пун од корова. Опет је црква пуна са свачиме. Опет чиме жртвују, шта жртвују, шта је са црквом? Шта је са хришћанством? Ко се дичи тиме како се размножавао и то путем интернета...И онда требао бих рећи штета! Штета.

Овако невезано за Јеремију, није уништено све оно што је смеће и тако на врх смећа се гради. Тамо. Тамо и тако да ни грађевинску дозволу немају за то. У Будимпешти има једна стамбена четврт која би требало да се поруши, јер је испод тло заражено. Само тло је заражено. На шта граде скупине хришћанства, животи којима је темељ под знаком питања. Није прочишћено. И пре или касније хоће да изникне. Пре или касније емитоваће се минимум, пре или касније настаће проблем. И тада кад заиста немамо личног односа, кад само неодговорне односе имаш на интернету, изузев ако због раздаљине или било чега не може бити другачије. Нема прочишћавања. Нема плана, нема усклађивања, на дивље као печурке расту ту све и свашта. И кад без грундовања, на неред гради неко нешто, нек буде то овакав фестивал или онаква прилика и журке заједница и свашта, онда најпре мора да се поравна са земљом та зграда, како би се пронашло оно што је беспотребно што није смело да буде тамо. У Пешти требало би, јер штети здрављу “...али нек је оставимо, скупо би било, нек је оставимо...." Колико таквих заједница има, колико оваквих цркава има? Давно је требало да се сруше до темеља. Све оно што су оставили. Што је заражено, што је паганско. Требало је да се ултом очисти. Није било Јеремије ни на тој градњи “...само нек намажемо, само нек је прекријемо, само нек не говоримо о томе, само да се не сећамо на то, да градимо на ништа, да градимо на те људе који су..." да не наставим. И само после свега овога следи то “плеви, истребљуј, уништавај, руши и само после гради, сади...!"

Требало би схватити без претходних ствари нема градње, ако има, онда то није по Богу. Данас су потребни Јеремије. Не смемо зажмурити да је тако било и сад ћемо да кренемо са новим. Оно што је било треба да се прочисти. Јер има да изникне. Данас потребни су Јеремије. И данас је само у Јудеи остала Божија вера, и данас је само у остатку остало вере. Али нек неко каже већ! Јер Бог хоће да гради. Јер Божији план није повлачен. Божији план у оно време у Египту исто тако није повлачен, али ако су остали тамо, онда “НЕК ОСТАНИТЕ И ТАМО!” Бог свог плана никад неће повлачити. У Божијем плану су и Јеремије, у њему је и егзодус, у њему си већ пре твог рођења, у њему је та ситуација, питање је само где си ти? У том плану си у кога те је Бог одредио или измислио си нешто ти? У том плану си где те је Бог одредио да будеш или користи те неко, фараон те користи на градњи, на теби су капои и на теби су свака контрола? Но онда где си? Требало би решавати. Требало би стати тамо, јесте знам шта је одлучио Бог о мени, шта је оно оригинално, пошто и Јосифова браћа су требали знати да је Јаков добио чак и Исакових и Авраамових обећања. Треба да се присетимо да ова обећања Авраамових, Исакових, Јаковљевих, ако не прихватамо, без обзира Бог ће да их испуни над нама "УМНОЖИЋУ ТЕ” тамо је обећање мени, а не видим Божије обећање!? Можда смо и ми незахвални, знамо Божије обећање, видимо да је почео над нама, само што ми нисмо у томе. Добро би било поново да будемо у Божијем обећању. Добро би било и много тога би уштедели. Мало Египта, мало екскурзије, мало овога, мало онога. Добро би било, мада тада нисмо научили да је ово у Божијој вољи, људски речено добро би било да су њих једанаесторо рекли “Јосифе ево нас, решимо ствар, како даље реци...” Тако није морало мучити Египта генерацијама. Добро би било да хришћанство зна шта му је задатак. Добро би било да је отишао пред Христа и питао Га “...ми смо га бацили у бунар, како је добро што смо га срели...”Извини! Реци шта си видео? Зашто си добио шарено одело?Овлашћење? Каквог виђења си имао? Какво пророчанство си нам дао? "Јоо, аха, па да, зато смо те бацили у бунар, али ја сад ово прихватам и молим се." Јер Бог што је Јосифу рекао, испуниће!  Од једанаесторице само њихови потомци су добили право у Божијој вољи. Чакштовише потомци потомака, који су остали верни тамо у пустињи. Велико је питање где сам ја...У њему си видећеш ли Ханан? Лично је питање, једном јеврејском народу је питање “...да, добио сам један задатак, али нисам га урадио...”онда како могу очекивати билокаква обећања?! Месијином Телу једно је питање “...знам шта је мисија, шта је обећање, само што нисам био у њима...!" Онда како могу да очекујем благослове? Како? И на личном плану Бог је некад имао план о мени, још пре стомака моје мајке, пре мог зачећа. Знао сам, само што нисам прихватио, онда како могу бити у "Његовим благословима? "...Али заиста ме је благословио, стварно сам имао снаге, сваку алатку сам имао за то, и тако је било добро на почетку, тако је било добро припадати народу. После тога је све постало тако сиво, потом добро сам се осећао у Египту, па промена власти, па национална влада, па против те власти, на крају су остала само моје молитве које су ме извеле одатле...!" Јер Бог је веран, ја нисам! Бог често на овај начин кроз болове нас учи на верност, ово је једна Његова посебна врста љубави према нама. Оног кажњава кога воли, ово боље да буквално не схватимо! Мада често би волели тако да се протумачи ово. Него заиста допушта нама да уочимо “лошег” како би могао видети и доброг, и тражи то добро! Јер знаш шта је теби добро. Јер сви знамо и у најмањој нашој кризи шта је добро. Знамо да свему је крај добар, јер наставак, тешко је, али Бог очекује нашу верност и нашу послушност “ЗНАШ ШТА САМ ТИ ОБЕЋАО,  КАО ШТО И ВИДИШ СВЕ СИ ДОБИО ЗА ТО!” Због незнања можеш имати ослобођење, али ти знаш! За ово ипак нема ослобођење. Ако ја знам шта Бог очекује од мене, и знам да нисам у њему, онда могу бити тужан што нисам у благословима. Нисам на свом месту, капо, фараон влада, безнадежна ситуација, али ипак сазнај, Бог је одувек хтео нешто са тобом! Док си на овој земљи, у овом јадном Египту на челу са фараоном, још увек важи. Само се молити мораш. Прихватити "да сам опет ту, знам, хоћу да будем послушан и верујем то што врло добро знам, другима сам рекао, али волео бих да и у мом животу Божија Реч буде истина...!" Ја тако мислим да је завршетак целе ове приче ово. Морамо да тражимо да Божија реч буде реалност у нашем животу. Реч коју знамо. Јер ми оно “...па знамо све....” Али колико учинимо од тога? Колико? Не плаћамо за то, него оно што смо скували од наших грехова пропуштених прилика или активних грехова морамо појести. Али има боље, оно добро што и у овом јадном стању Бог може да нам покаже “И У ОВАКВОЈ СИТУАЦИЈИ МОГУ ДА ТИ ДАМ СНАГЕ, И ОВАКО МОГУ ДА ТЕ УМНОЖИМ, И ОВАКО СИ СПОСОБАН!” Ако си као Јеремија  и онда је случај “НЕ ГОВОРИ, ЈА ЗНАМ ДА СИ СПОСОБАН!” Ако не верујеш ни то да си способан, онда послушај Божију Реч већ, тамо где је Јеремији говорио “ЈА ЗНАМ ДА СИ СПОСОБАН!” Ово није сугестија, није објашњавање, ово је питање вере! Да сам на много што шта способан чега нисам ни свестан. Јер, ако ти Бог да један задатак, неће те само благословити, него ће те и оспособити. У свему, са свим условима са свим блаогословима. А не само опипавати ствари треба као оно “...да, можда или можда не...” Морамо да верујемо да уколико нам је ово Бог дао, онда на то способан сам! И може да се крене!

                                                                         


 

 

 

Copyright © 2005-2017Шофар, Заједница верника Јевреја у Јешуи ХаМашијаху

JHVH NISSZI


Copyright © 2005-2017 Comunitá SHOFAR
http://kehilatshofar.com